Tancovanje u gradskoj kafani

Kafanu je, ipak, iznela na glas prva škola plesa, ili po nemački, tancšul. Na tu belosvetsku novotariju većina varošana se zgražavala. Kakav udarac za građanski moral, da mladići i devojke igraju skoro zagrljeni, a baš to su nalagale savremene okretne igre!

Zato je prvi tancšul radio veoma slabo. Posećivale su ga tek poneka kći oficira, ili naprednijeg trgovca i činovnika. Iako su decenije protekle od oslobođenja od Turaka, stari način života teško se iskorenjivao.
 

Otmenost po spisku Na esnafske zabave je moglo da se dođe samo sa pozivnicama. Muškarcima su propisane bele glaze rukavice i odela isključivo crne boje, bilo to smoking, garet, žaket, a najčešće su dolazili u običnim sakoima. Frakovi su se retko viđali. Dame iz bogatih kuća posebno su za tu priliku šile haljine, bele, svetloplave i ružičaste, utrkujući se čija će biti lepša i skupocenija.

Devojke se dugo uopšte nisu pojavljivale ni na ulici, nego su mogle samo da proviruju kroz odškrinutu kapiju. Kasnije su o praznicima izlazile pred kuću da bi sa majkama malo posedele na klupi, kakvih je bilo pred svakim domom.

Tako su mladići šetali pred kućom gde je sedela devojka koja bi im pala u oči, ali nisu smeli da špartaju istom ulicom više puta, jer bi to škodilo njenom dobrom glasu. I brakovi su se sklapali samo preko provodadžije, pa se obično dešavalo da se budući par upozna tek malo pre venčanja. Vreme je činilo svoje, pa je i tancšul postajao sve privlačniji.

Devojke koje su se već učile plesu pričale su svojim drugaricama koliko je lepo igrati, i slobodno razgovarati sa mladićima, pa su i drugarice iz petnih žila ubeđivale svoje roditelje kako tu nema ničeg ružnog i zazornog. Malo po malo, roditelji su sami počeli da dovode kćeri na časove.

Prvi tanc-majstori bili su Todor Ristić i Blagoje Jovanović, koji su ples izučavali u Parizu. Kod njih je mladež učila ne samo strane igre, polku, mazurku, valc, kadril i lans, nego i srpska kola.

Najotmenija zabava sa igrankom je bila Svetosavska, u zimu, u korist siromašnih valjevskih gimnazijalaca. Priređivala su je razna udruženja zanatlija, trgovaca, a najviše Žensko društvo, na čijem je čelu čak 30 godina bila Zorka Vujić. Zabava je počinjala u devet sati uveče.

Svirao je vojni orkestar, a započinjalo se uvek Kraljevim kolom, koji je od dolaska Petra Karađorđevića na vlast zamenjen Srbijankom.