Bez pomirenja sa Novicom

Na groblju: Gordana Zdravković, Tomini prijatelji i poštovaoci

Iako su prošle 23 godine od Tomine smrti njegova udovica Gordana, koja je zbog pomena došla iz Toronta i Tomin rođeni brat Novica nikako da jedno drugom pruže ruku pomirenja. Dok je čuveni pevač bio živ uzajamno su se poštovali, ali nakon njegove smrti između njih se isprečio zid ćutanja. Nisu se sreli na groblju, jer je Novica na bratov grob otišao rano ujutru i sam, ali su oboje bili na promociji knjige. Gordana je sedela u prvom, a Novica u poslednjem redu.

I raj i pakao

Iako se godinama borio sa kancerom Tomu to nije sprečavalo da živi onako kako je hteo. Nikada se nije odrekao duvana, alkohola i kocke. Kada je poslednji put bio u bolnici njegovi prijatelji su organizovali koncert na kojem su prikupili novac za njegovo lečenje i pomoć porodici. Ali, i te pare je Toma prokockao. Kako pričaju njegovi prijatelji uz njega je Gordana videla kako izgledaju i raj i pakao. Posle smrti ženu i sina je ostavio bez ičega.

- Nije mi bilo važno to što ništa nemam. Strašno mi je bilo što je Toma umro i nisam mogla da se pomirim sa tim - seća se Gordana, koja se posle smrti muža nikada više nije udala.

- Zaista ne znam šta se desilo. Možda se Novica posvađao sa mnom, ali ja se s njim nisam svađala. Među nama nikada nije bilo ružnih reči, ničega lošeg. Nekada smo se dobro slagali, ali posle Tomine smrti naši odnosi su zahladneli. Svako je otišao svojim putem sa nekom svojom pričom. Ja sam uzela dete i vratila se u Kanadu gde sam i upoznala Tomu i živela pre nego što sam se udala za njega - priča Gordana, koja je bila Tomina četvrta supruga i koja je s njim dobila sina Sašu.

Da li ste u kontaktu sa ostalim članovima porodice Zdravković?
- Jesam, ostala sam u kontaktu sa Tomina dva brata, njegovom sestrom i njihovom decom. I sa Novičinom ćerkom iz prvog braka sam u kontaktu i svaki put kada dođem u Beograd vidimo se i ispričamo. Ne znam, samo sa Novicom je jednostavno tako ispalo. Nemam razloga, ni potrebe da ga pitam zašto je tako. Eto, ćutimo godinama i svako živi svoj život - iskrena je Gordana, koja u Beogradu ostaje desetak dana. Ostala bi i duže, ali je čeka posao, dok Tomin i njen sin Saša nije mogao da dođe zbog posla.

- Radim još uvek, frizerka sam i imam malu radnjicu. Život u Kanadi je težak, kao i svuda, ali ne žalim se. Volela bih da se vratim jednog dana u Srbiju, jer mi nedostaje, ali za sada je to samo pusta želja. Ipak, znam da ću se vratiti jednog dana - veruje Gordana koja u Kanadi sa manjim prekidima živi više od četiri decenije. Tomu, čoveka svog života kog nikada neće prežaliti, upoznala je u Kanadi, venčali su se kada je on već bio bolestan i dobili sina.

- Saša se bavi audio inženjeringom. Radi sa ozvučenjem i iz velikih kongresnih sala prenosi događaje. Muzikalan je, odlično peva, ali nikad nije želeo da postane pevač. Voli da sluša očeve pesme i uvek je govorio da se neće bavi muzikom, jer ne može da bude bolji od tate koji je bio jedinstven i neponovljiv. Nikada nije hteo da sebi krči put na osnovu očevog imena i uspeha.

U prvom redu: Saša Matić, Muharem Serbezovski Dejan Ćirković Ćira

Poslednji boem

Na promociji knjige "68 neispričanih priča o Tomi Zdravkoviću" okupili su se brojni pevača, a oni koji su ga poznavali kažu da je bio poslednji boem koji je živeo za pesmu. Pokrenuta je inicijativa da jedna beogradska ulica dobije njegovo ime, kao i da u Skadarliji bude osnovan muzej Tome Zdravkovića. Na promociji su bili Lepa Lukić, Aco Pejović, Zoran Kalezić, Saša Popović, Dejan Ćirković Ćira, Neda Ukraden, Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš, Ana Bekuta i Milutin Mrkonjić, Romana Panić, Saša Matić i mnogi drugi. Svi oni su imali po još neku neispričanu priču o Tomi.