Dačić: Srbija ima najviše izbeglica i interno raseljenih
U govoru na 65. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Ženevi, Dačić je kazao da je Srbija tokom konflikata u bivšoj Jugoslaviji pružila utočište za više od 500.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH.
"Tokom ove godine Srbija je uspela dodatno da smanji broj izbeglica, integrišući oko 10.000 ljudi. Preporukom o prestanku statusa izbeglica izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, početkom aprila ove godine, prebačen je dodatni teret rešavanja izbegličkog problema na moju zemlju", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Preporuka je doneta bez odgovarajućih konsultacija i uzimanja u obzir stava zemlje prijema, odnosno Srbije.
"Štaviše, to je učinjeno na arbitraran i jednostran način koji do sada nije karakterisao višedecenijsku saradnju Srbije sa UNHCR. Činjenica da se samo 18 odsto izbeglih iz Hrvatske vratilo u tu zemlju, kao i da je znatno manji broj zaista održivih povrataka, ni u kom slučaju nije argument u prilog stavu UNHCR-a da strah ovih osoba od progona više nije osnovan", rekao je Dačić i dodao da to važi i za ozbiljne prepreke sa kojima se te osobe i dalje suočavaju u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama.
Dačić je naveo da su poslednjih godina u Hrvatskoj čak pogoršane mogućnosti ostvarivanja Ustavom i zakonima garantovanih prava srpske manjine.
"Logična posledica je da se velika većina izbeglica iz Hrvatske opredeljuje za integraciju u Srbiji, jer im drugi oblik trajnog rešenja - povratak, suštinski i nije na raspolaganju. Nažalost, usvajanje Preporuke ni na koji način nije doprinelo poboljšanju položaja izbeglica iz Hrvatske, u poslednjih šest meseci", naveo je on i podsetio da je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih u Evropi.
Srbija, kako je ocenio, dobro razume potrebe najugroženijih i kao takva najviše je zainteresovana da se što efikasnije dođe do trajnih i održivih rešenja, na osnovu Konvencije o statusu izbeglica (1951).
Dačić je učesnike skupa informisao o aktivnostima koje Srbija preduzima u cilju rešavanja problema, među kojima je pet predloga projekata podnetih Banci za razvoj Saveta Evrope, u vrednosti od oko 88 miliona evra, od kojih su četiri već odobrena. Jedan od njih kako je naveo podrazumeva izgradnju 200 stanova.
Dačić je ukazao da je Srbija suočena i sa problemom oko 220.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, od kojih se u Pokrajinu za 15 godina vratilo majne od njih pet odsto iako je prema rezoluciji 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na Kosovu.