Umalo da umre zbog bahatosti direktora

Brajović izneo teške optužbe na konferenciji za štampu (Foto: Ilustracija)

- Umirao sam tog dana u krugu rudnika, preživeo sam dva infarkta, molio sam i preklinjao direktore da mi dozvole da izađem i u Sjenici zatražim pomoć lekara, ali mi oni to nisu dozvolili. Bila je to njihova osveta zbog toga što sam ranije ukazivao na zloupotrebe u rudniku i zato što sam Avramovića tužio zbog mobinga. Spasli su me Bog i lekari Doma zdravlja u Sjenici i bolnice u Užicu - rekao je Brajović.

On je dodao da je oko 10 sati, pred silazak u jamu, osetio malaksalost i jak bol u grudima.

- Odmah sam se javio tehničkom direktoru Ivici Avramoviću i zamolio ga da mi dozvoli da, pošto u rudniku nemamo lekara, izađem i javim se Domu zdravlja u Sjenici. Nije hteo ni da čuje, rekao mi je da nema izlaska, makar tu odmah i umro - ističe Brajović i objašnjava šta se dalje događalo.

Bolovi su bili još žešći, tražio sam pomoć od šefa obezbeđenja Mustafe Zekića, potom i od sekretara rudnika, čuo sam se i sa sekretarom rudnika Resavica, u čijem sastavu poslujemo, ali ništa nije vredelo... Pokušao sam da dobijem i generalnog direktora Resavice Vladana Miloševića, ali se on nije javljao. Bojao sam se da ću, ako izađem bez dozvole izgubiti posao. Da sam znao da je reč o infarktu izašao bi, pa neka rade šta hoće, život je važniji od radnog mesta i svakog posla - naglašava Brajović.

Neistina

Nije tačno da je Brajoviću onemogućen izlazak iz kruga rudnika i odlazak lekaru, reč je o čoveku koji je sklon konfliktima i izmišljotinama da bi ostvario neki svoj cilj - kaže prozvani direktor Štavlja Mesrur Turković.
Tehnički direktor Ivica Avramović takođe ne misli ništa dobro o Brajoviću i tvrdi da nije tačno ništa od onoga što je izneo na konferenciji za štampu.
- Naše kapije nisu zaključane, ko kod od radnika oseti da je bolestan može bez problema i bez traženja bilo kakve dozvole da napusti firmu uz uslov da naknadno dostavi dokument od lekara. Toga dana Brajović nije rekao da je bolestan, samo je tražio da ide kući. Zbog toga što je bio potreban u procesu proizvodnje odgovorio sam mu negativno - kaže Avramović i naglašava da je dao izjavu policiji i tužilaštvu i da je spreman da, ako je počinio bilo kakvu povredu radne ili moralne obaveze odgovara po zakonu.

Ovaj inženjer kaže da su ga lekaru odveli prijatelji tek kada je isteklo radno vreme. U sjeničkom Domu zdravlja samo su konstatovali da je preživeo dva infarkta i odmah su ga prebacili u užičku bolnicu gde je ostao sedam dana i gde su mu ugrađena dva stenta.

Moji sukobi sa Turkovićem počeli su 2005. godine kada me je, zbog ukazivanja na neke malverzacije u rudniku, vređao na verskoj i nacionalnoj osnovi zbog čega sam ga tužio, a Viši sud u Novom Pazaru novčano ga je kaznio. Proganja me uglavnom preko Avramovića koji je pre dolaska u Štavalj radio u Ibarskim rudnicima gde je zbog maltretiranja tamošnjih rudara pravosnažno osuđen uslovno na dve godine zatvora - podseća Brajović i kaže da očekuje nova pretnje i maltretiranja, a da se za konferenciju za štampu odlučio kako bi sprečio da se slične stvari ne dogode drugim rudarima.

Samo u poslednjih nekoliko meseci 15-20 rudara izašlo je iz jame sa ozbiljnim povredama, neverovatno je da rudnik sa 450 rudara nema medicinsku ekipu, često nam je i dotrajali sanitet u kvaru, pa povređene u bolnicu vozimo svojim kolima, čemu to vodi - pita se ovaj inženjer.