Odzvonilo azilantima sa Balkana

Takođe, takvom merom skraćuje se i postupak za povratak azilanata u zemlje čiji su državljani, a pored Srbije, status zemlje sigurnog porekla dobile su Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Apsolutna većina koju velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata ima u Bundestagu nije bila dovoljna te je bilo neophodno da zakon podrži i Bundesrat.
U tom telu su protiv zakona bili Zeleni, a najglasniji protivnik bio je Baden Virtemberg koji vodi ova stranka u koaliciji sa SPD. Posle mnogo otpora i rasprava, ova pokrajina se ipak saglasila da podrži zakon, koji je potom usvojen.

Protest protiv kompromisa Iako je vrh Zelenih bio protiv izmena zakona, unapred su rešili da će poštovati i drugačiju odluku saveznih država u kojima su Zeleni u vlasti. U Štutgartu je predsednik Baden Virtemberga Vinfrid Krečman odlučio da postupi u tom kontekstu, a očekuje se da taj kompromis sigurno ostavi posledice po jedinstvo partije. Ispred zgrade Bundesrata protestovalo je oko 200 ljudi protiv kompromisa koji je postignut. Među demonstrantima su se nalazili i stranci i nemački građani.

Zelenima je najviše smetalo to što po novom zakonu Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina dobijaju status "sigurnih država". To znači da će azilanti iz ovih zemalja po skraćenom postupku biti vraćani u zemlje porekla, jer se one tretiraju kao sigurne za život. Zeleni smatraju da je azil individualno pravo, a da novi izmenjeni zakon to ne priznaje.

Savezni ministar Peter Altmajer dan pre glasanja u zamenu za podršku zakonu Zelenima je ponudio pisani dogovor sa predlogom o olakšavanju statusa izbeglica u Nemačkoj.

Na dve strane prezentirana su tri predloga. Po prvom, bila bi ublažena takozvana obaveza boravka na određenoj teritoriji, paragraf po kome izbeglice ne smeju da napuštaju mesto boravka koje im je određeno. Novina bi bila da bi posle tri meseca azilanti ipak mogli nesmetano da se kreću na teritoriji cele zemlje.

Ukoliko izbeglica počini krivično delo ili mu preti progon iz zemlje, ova sloboda kretanja bi bila ukinuta.  Druga povlastica je to što će azilantima biti olakšan put do nalaženja posla. Do sada je važilo pravilo da oni mogu da dobiju posao samo u slučaju da posebnim postupkom provere bude dokazano da nijedan domaći ili građanin EU to zaposlenje ne želi.

Sada je predviđeno da apsolutna zabrana rada važi tri meseca, a da posle 15 meseci prestaje obaveza poslodavca da obavi navedene provere. Međutim, za azilante koji dolaze iz takozvanih sigurnih zemalja obaveza provere važiće kao i do sada.

Treći ustupak koji je vlada ponudila Zelenima jeste olakšavanje "principa o neophodnim stvarima", pravila čiji je cilj da ekonomskim izbeglicama azil učini neatraktivnim. Ova klauzula zabranjivala je da se azilantima isplaćuje novac, već su dobijali stvari neophodne za život - smeštaj, hranu, nameštaj, karte za prevoz, udžbenike... Ubuduće bi se ovo ograničilo samo na smeštaj, a po završetku faze prijema bi bio isplaćivan i novac onima kojima azil bude odobren.

Ne pale više laži o progonu!

Građane Srbije koji najčešće zbog siromaštva pokušavaju da odu u Nemačku kao lažni azilanti, zabrinuo je reformski zakon u oblasti azila koji je usvojio zvanični Berlin.
 

U talasima iz Srbije - U novembru 2013. bilo 2.635 tražilaca azila iz Srbije za Nemačku, a u decembru 2.415. U januaru je broj skočio na 2.748, pa je pao u februaru na 1.570. Već u martu bilo je 1.645, u aprilu 1.440, a u maju 1.320 onih koji su putem azila hteli u Nemačku - ukazuje Radoš Đurović na statistiku Eurostata.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović otkriva za "Vesti" da postoji veliko interesovanje za nove nemačke mere. Najčešće im se obraćaju oni koji zbog nemaštine hoće da odu iz domovine.

- Ovih dana se usijao naš telefon od poziva, uvek sa istim pitanjem šta donosi nova azilantska politika Berlina. Ljudi ne kriju da žele da odu kako bi rešili osnovna egzistencijalna pitanja i neke zdravstvene probleme - kaže Đurović.

On je ukazao da je među azilantima najviše onih romske nacionalnosti, ali da oni nisu jedini koji bi da odu, već je sve više i ostalih. Ipak je i dalje najviše Roma koji su se po odlasku uglavnom pozivali na kršenje njihovih prava poput rasne diskriminacije u zapošljavanju i socijali. Đurović kaže da je bez obzira na te tvrdnje i nemačkim vlastima jasno da je reč o ekonomskim razlozima, jer nisu progonjeni, niti im je život u opasnosti.

Naš sagovornik se nada da će nemačke mere doprineti smanjenju zabrinjavajućeg trenda, ukazujući da broj odlazaka u prvih pola godine ozbiljno nadmašuje statistiku iz istog perioda 2013.

Najezda u EU Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2013. pokazao je koliko su lažni azilanti ozbiljan problem za zvanični Beograd, jer se pokazuje da je više od četvrtine zahteva koji stižu iz zemalja zapadnog Balkana, upravo iz Srbije. U ovom dokumentu je navedeno da je broj zahteva za azil iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore dostigao 78.000, a da Srbija ubedljivo prednjači sa 22.500 lažnih azilanata, uglavnom romske nacionalnosti. Još poraznije je da je tada broj lažnih azilanata prošle godine skočio za 17 odsto u odnosu na 2012.

Podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazuju da je u tom periodu broj ljudi iz Srbije koji su tražili azil u Nemačkoj udvostručen.

- U prvih pet meseci prošle godine je bilo 3.520 zahteva, a ove 7.660. Srbija je ulagala napore, ali do sada nijedna njena mera, niti mera Nemačke nije urodila plodom. Stoga se nadam da će ova reformska odluka Berlina konačno uroditi plodom, kao što se to desilo i u drugim članicama EU koje su pooštrile azilantsku politiku - ukazuje Đurović.

(D. Dekić)