Srpski junaci, a albanski jezik

(Ne)uspeo projekat: Raskršće u Gračanici

 

- Za pohvalu je to što su kralj Milutin, Stefan Dečanski, ali i Isidora Sekulić, Arsenije Čarnojević i mnoge druge znamenite srpske ličnosti dobili svoje ulice, kao i meštani Gračanice postradali u NATO agresiji. Ali, zbog čega su natpisi na tablama ispisani prvo albanskom skraćenicom za ulicu u većinski srpskoj opštini? Dali smo prvenstvo albanskom pismu u ulicama i sokacima gde ne živi nijedan Albanac - kaže Ivan Miljković, novinar.

To nije jedini problem s novim tablama. Građanima smeta i to što su napisane samo na latinici.

- Valjda je to zbog stranih turista, tako nam rekoše u opštini, ako se u te strane turiste ubrajaju oni Srbi koji samo za Vidovdan dolaze u Gračanicu. Čemu borba za srpski jezik ako on nema prvenstvo u našoj opštini, ili bar mislimo da je naša - dodaje Miljković.

Paralelno s postavljanjem tabli uspostavlja se i novi adresni sistem. Anđelka Ćup, novinarka, koja takođe živi u opštini Gračanica, kaže da čitav projekt liči na ono: selo gori, a baba se češlja!

- Uspostavlja se adresni sistem, a ko zna koliko je ljudi bez adrese, koliko je oni koji ne mogu da se dođu svojim kućama, u Đakovicu ne može da se ode ni na groblje! Kosovske institucije ne poštju ustavom zagarantovan srpski jezik, u Gračanici se vikend naselje postavlja na srpskoj zemlji, gde se građevinsko zemljište pretvara u poljoprivredno, i na kraju mi postavljamo table gde prednost dajemo albanskom - ogorčena je ona.

Osim toga, u nazivima ulicama u Gračanici, dodaje, nije bilo mesta za ljude koji su Kosovu i Metohiji gajili srpsku reč i kulturu.

- Zašto se neko nije setio da naziv ulici po prvom učitelju na Kosovu? Možda će mesta biti kada se proširi Gračanica, a možda, u zavisnosti ko je bude gradio, dobijemo i nazive po imenima poznatim iz poslednjeg ratnog sukoba - kaže Anđelka Ćup.