''Rusi nemaju tajnu vojnu bazu u Nišu''
"Centar u Nišu je isključivo namenjen potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Nije to nikakav tajni pokušaj instaliranja vojne baze, ali u Srbiji ima snažnih grupa koje stvaraju paranoične situacije i zbunjuju strance netačnim informacijama", rekao je Radić za agenciju Beta.
On je ocenio da u hipotetičkom slučaju direktnog ruskog vojnog prisustva u Srbiji, Centar u Nišu ne bi predstavljao ni olakšicu ni otežavajuću okolnost.
"Postoje druge tačke ako bi se zamislio takav fantastičan politički scenario direktnog ruskog vojnog prisustva u Srbiji. Toj svrsi može da posluži bilo koja vojna infrastruktura, a ne baš Niš", kazao je Radić.
Po njegovim rečima, ruski avioni i helikopteri nisu stalno u Nišu, već doleću u skladu s potrebama.
"Avioni IL-76, amfibije 'Berijev' i helikopteri KA-32, dolaze u Niš u slučaju potrebe njihovog angažovanja u vanrednim situacijama. Tamo je stalno bazirano skladište materijalno-tehničkih sredstava koje Rusima omogućava lakše održavanje letelica koje angažuju na gašenju požara širom Mediterana - od Portugalije do Turske", kazao je Radić.
Komentarišući najave rasta pritiska EU na Srbiju da zaoštri stav prema Rusiji, Radić predviđa kulminaciju pritisaka krajem septembra i početkom oktobra, kada u Srbiji treba da bude zajednička srpsko-ruska vojna vežba.
"Vlada Srbije je u raskoraku između onoga što želi kao strateško opredeljenje - a to je ulazak u EU, i želje da održi dobre odnose sa Moskvom. S obzirom da će se rat u Ukrajini nastaviti, kulminacija pritisaka na Srbiju nastupiće krajem septembra, kada će Vojska Srbije održati vojnu vežbu sa ruskim padobrancima", rekao je Radić.
Po njegovim rečima, ta vežba će, kao medijski eksponirana, poslužiti kao povod za još snažnije pritiske na vlast u Beogradu.
"Ulazimo u period sve većih pritisaka na Srbiju, čak i u onim segmentima u kojima zapadne zemlje imaju korektnu saradnju sa Moskvom. To je sasvim razumljiv odnos Zapada prema zemlji-kandidatu za ulazak u EU, jer se od takvih država često traži da urade i više o nekim pitanjima, od samih članica EU", ocenio je Radić.