Novim putem do kostiju heroja
- Projekat Živa priroda, živa istorija, koji će se realizovati sredstvima IPA programa, predviđa trasiranje, rekonstrukciju i proširenje sadašnjeg puta od sela Skočivir do vrha Kajmakčalan, koji je sada u veoma lošem stanju. To će turistima i putnicima namernicima olakšati dolazak do spomen-kosturnice na Kajmakčalanu - izjavio je Lazar Kotevski, gradonačelnik opštine Novaci.
A tamo, iznad orlovskih gnezda, na vrhu Kajmakčalana podignuta je crkvica Svetog Petra u čijoj se utrobi, poređane na policama, nalaze kosti srpskih junaka. Baš zbog nepristupačnog prilaza, u nju retko ko navraća.
Na njoj su ostali tragovi vremena, zaborava potomaka, srama i zlodela zlih ljudi, ali zahvaljujući zalaganju Ambasade Srbije u Makedoniji delimično je obnovljen ovaj kompleks. Na spomen-kapelici su postavljena vrata, pa u svetinju više ne provaljuje vlažni vetar unoseći studen i vlagu.
Ipak, u crkvici su i dalje vidljivi zli tragovi vandala i neljudi. Sa poda je izvađen veliki deo topovskih čaura od kojih je stari neimar, po nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića, ugradio krst za pokoj duše hrabrim ratnicima.
Oskrnavili i RajsaCrkvica Svetog Petra čuva uspomenu i na švajcarskog doktora Arčibalda Rajsa, koji je lečio hrabre srpske vojnike, a iz ljubavi prema njima uz njih ostao sve do kraja života. Nakon smrti, a po izričitoj Rajsovoj želji, u belom mermernom peharu u crkvici na vrhu planine Nidže bila je položena urna s njegovim srcem, ali je i ona davno opljačkana i odneta. |
Na najvišoj koti vrletne planine, 18. septembra davne 1916. godine vođene su ogorčene borbe između srpske vojske i bugarsko-nemačkih snaga. Operacije su okončane potpunim razbijanjem neprijatelja, a žestoke bitke na Kajmakčalanu doprinele su uspešnom proboju Solunskog fronta i najavile okončanje Prvog svetskog rata.
Na poprištima tih sukoba zauvek je ostalo više od 4.600 srpskih ratnika, junaka Drinske, Dunavske i dela Timočke divizije, čiji se posmrtni ostaci i danas nalaze u spomen-kosturnici na vrhu Kajmakčalana.
Trenutno se do vrha jedino može doći uskim, teško prohodnim i izlokanim putem ostalim još iz vremena Francuza, kroz šume, šikare i kamenjare. Do vrha se leti može stići i terenskim vozilom, ali je zbog vrleti najsigurnije peške.