Ne trebaju nam sve pare MMF-a

Kako je navedeno posle sednice borda direktora MMF-a u Vašingtonu, srpske vlasti planiraju da povuku polovinu rate, tako da će ukupan iznos do sada iskorišćenog novca iz kredita od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, biti oko 1,3 milijarde evra. Milojko Arsić, član savetodavnog tima predsednika Vlade i član Saveta Narodne banke Srbije u odluci MMF-a i srpskih vlasti vidi dve dobre stvari.
 

- Prvo je to što je MMF zaključio da Vlada sprovodi dobro antikrizne mere, pre svega u smanjivanju javne potrošnje, a druga dobra odluka je da Srbija povuče samo polovinu novca za devizne rezerve, kaže Arsić.
 

Neće biti razvlačenja "Telekoma" Da li je država rešena da novac od prodaje "Telekoma Srbija" ode samo na infrastrukturu, a ne i na gašenje socijalnih požara? - Takva odluka je doneta i postoje konkretni projekti koji će se finansirati iz novca od privatizacije "Telekoma". Nema šansi da se to koristi na socijalna davanja. Za to nema ni potrebe jer se tim novcem pokreće proizvodnja, a time i domaća potrošnja. Te pare na kraju završe kod građana, a iza ostaje trajna vrednost kao što su autoputevi. Isto se pričalo i oko stvaranja Nacionalnog investicionog plana koji je nastao prodajom "Mobtela", pa je novac završavao i za isplate ratnih dnevnica, krečenje opština i slično. - Tu grešku nećemo ponoviti. Odluke su donesene i direktnog trošenja mimo infrastrukture ne bi trebalo da bude.

Zbog čega je to dobra odluka?
- Zato što se kamate plaćaju na onaj deo koji povučemo, a to što nećemo koristiti sve, ne znači da nam ostatak nije na raspolaganju. Ako se u bilo kom trenutku pokaže potreba, mi možemo da uzmemo sav odobreni novac, ali je stanje deviznih rezervi u ovom trenutku takvo da to nije potrebno. Procenu o povlačenju polovine kredita doneo je guverner Jelašić i to je bila dobra odluka jer štedi novac poreskih obveznika.

Krupni biznismeni traže da im se makar milijarda evra iz deviznih rezervi da kroz kredite za pokretanje privrede. Da li bi to bila dobra odluka?
- Nigde u svetu se to ne radi. Takve samoubilačke eksperimente su sprovodile samo komunističke države. Reč je o kreditiranju privrede iz primarne emisije (štampanjem para), što je apsolutno pogubno, netržišno i poražavajuće u svakom smislu. Nema govora da bi se to moglo desiti u Srbiji. Banke u našoj zemlji su likvidne i krediti se odobravaju privredi iz tih izvora. U devizne rezerve se ne sme dirati.

Verujete li da će novi čelnik centralne banke, ko god to da bude, biti otporan na pritiske velikih biznismena?
- Apsolutno. Zakon je jasan, monetarna politika se ne menja, a svako može o tome da misli kako hoće. Izlaženje u susret željama za izdašnim trošenjem deviznih rezervi bilo bi opasno, ali, u slučaju Srbije, te opasnosti nema. To mora svima biti jasno.
 

Kako ocenjujete to što se ostavka guvernera nije odrazila na kurs dinara i tržište hartija od vrednosti?
- Time da imamo stabilan sistem i instituciju koja ne zavisi od pojedinca. Verujem da će tako biti i ubuduće, s tim što je realno za očekivati neke nijanse u vođenju centralne banke kad dođe novi guverner. Toga su konačno svesni i bankari i privrednici.