Stanari pobegli iz otrovnih zgrada

 

To se desilo stanarima novosagrađenog naselja Mileva Petrović Anštajn u Novom Beogradu kojima je posle upornih apela javnosti i žalbi na smrad u stanu, pa čak i na njihovoj garderobi i koži, toksikološkom analizom je utvrđeno 700 puta veće prisustvo izuzetno štetnih materija u organizmu. Afera "smrdljive zgrade" nova u nizu onih koje potresaju zemlju, iselila je i poslednjeg stanara iz tih zgrada, pretvarajući naselje u avetinjski grad. Vlasnici stanova su s pravom ogorčeni, jer ne samo da su ostali bez krova nad glavom, već im je dalja sudbina neizvesna. Ističu i da su mnogo ljuti zbog uobičajene srpske prakse da se loptica odgovornosti prebacuje iz dvorišta u dvorište i da krivca za ovu sramotu koja je njih i njihovu decu mogla koštati zdravlja, i dalje nema.

Zbunjuju i lekari Vlasnici stanova su šokirani i različitim nalazima dve medicinske ustanove. Gradski zavod za javno zdravlje smatra da gasovi u zgradi ne ugrožavaju akutno njihovo zdravlje, dok je Institut za toksikologiju Vojnomedicinske akademije ustanovio frapantno uvećane količine otrova u njihovom urinu. Pitaju se da li je Zavod namerno ili slučajno izostavio neke činjenice i apeluju na na ovu ustanovu da ponovo razmotri stanje u njihovim zgradama.

Zbog zatrovanosti fenolom i hipurnom kiselinom koji su korišćeni kao premaz za zidove pri izgradnji zgrada, Ministarstvo građevine je Građevinskoj direkciji Srbije kao investitoru naložilo da ovim porodicama hitno obezbedi novi smeštaj. Tako oni do daljnjeg idu u podstanare, a ovaj vladin resor insistira na utvrđivanju odgovornosti i poziva tužilaštvo da reaguje. Prst je uperen na izvođače radova, a oni se peru, pokazujući na kompaniju Ekosekund u većinskom vlasništvu čelnika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića čiji je materijal korišćen pri gradnji.

U toj firmi se, međutim, pozivaju na nalaz Gradskog zavoda za javno zdravlje, čiji stručnjaci nisu ustanovili da je uzrok problema Ekosekundov proizvod oplatol.

Udar građevinske mafije? U javnosti provejava da je i pri izgradnji nekih zgrada u Novom Sadu korišćen štetni oplatol, a Atanacković je iznenađen medijskom pompom. - Začuđen sam što se bez dokaza u njegovu štetnost priča pojavila u javnosti. Možda nije lepo reći, ali sumnjam da u svemu ima prstiju građevinske mafije i nekih drugih snaga. To je obično mineralno ulje, a pitanje je i kako se smrad pojavio u zgradama zbog oplatola, a ništa ne smrdi u pogonima firme koja ga proizvodi - kaže Atanacković.

Ministarstvo građevine koje vodi Zorana Mihajlović podseća da je i prethodno Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine još pre godinu dana podnelo prijavu za privredni prestup protiv Ekosekunda za proizvodnju oplatola koji sadrži otrovni fenol. Prijave je podnela je i Republička inspekcija za zaštitu životne sredine.
Ovo otrovno klupko se, međutim, i dalje mrsi.

Iz Ekosekunda čuje da im je pre nekoliko dana ukinuta zabrana proizvodnje oplatola, dok inspektori tvrde da nije. Većinski vlasnik firme Nebojša Atanacković ne želi da se izjašnjava o aferi, jer, kako kaže, nije stručan za ove probleme.

- Nisam kvalifikovan za tehnološke detalje, a direktor Ekosekunda me uverava da je oplatol ispravan. Na zahtev Ministarstva životne sredine su obavljene dodatne analize koje se ne mogu sprovesti u Srbiji, pošto akreditaciju nema nijedna domaća laboratorija i pokazalo se da je nivo štetnih materija u oplatolu daleko niži od propisanih granica - kaže on.

Stanarima novobeogradskog otrovnog naselja je ponuđeno da o trošku investitora iznajme stan, po ceni od pet evra po kvadratu, a Građevinska direkcija će im platiti i komunalije u njihovom stanu za vreme dok ne borave u njemu.

U novi smeštaj o svom trošku

Odmah na ulazu u "smrdljive zgrade" se oseća neprijatan miris na koji su stanari ukazivali još s kraja zime, a širi se i hodnicima. Stanovnici susednih naselja kažu da kada se približe tim zgradama, već posle nekoliko minuta osete mučninu i peckanje očiju. Jedan od onih koji je kupio stan u ovim zgradama Branko Radičević ne krije koliko je uplašen, jer ima bebu u kući, a porodica nema kud. Zato je, kako je objasnio, i ostao među poslednjima za iseljenje.

- Svi idemo u podstanare o svom trošku, jer smo od Direkcije dobili sraman ugovor, neprihvatljiv za svakog ko je ili uzeo kredit i kupio stan, ili je sam iskeširao stan - kazao je za B92 Radičević, koji ima ćerkicu od godinu dana.

Koliko je reč o opasnom toksinu, pokazuje nalaz o povišenom nivou fenola u krvi jednog od stanara iz nadograđenog dela zgrade, građenog od cigala.

- Privatno sam uradio analize, a moj stan nije u ovom delu. Svi smo bili povučeni idejom da je ovo siguran investitor, ali se ispostavilo da to nije tako. Nije u pitanju samo stambeni prostor, kako oni hoće da prikažu, već treba proveriti sve, od lifta, kućišta, pa do stepeništa - objašnjava za B92 stanar Branislav Jeftić.