Vera: Srpski seljak je gospodin čovek

Iznervira je kad neko uvredi srpskog seljaka: Vera Matović

- Pre nekoliko dana čujem jednog studenta iz okoline Sombora kako je opleo po seljacima. Pitaju ga novinari da li mu se više sviđa Egzit ili Sabor u Guči, a on kaže da ne voli Sabor u Guči jer je seljački! Joj, što me je to zabolelo. Da je mogao da me čuje rekla bih mu: "Budalo jedna, pa seljak te hrani!" Ne mogu to da podnesem. Seljak je za mene svetinja. Poludim kad neko pljuje po seljaku. Pa odakle hleb, pšenica, mleko, sir, kajmak, sve što jedemo? Da nije možda sa kaldrme? Nego, danas se sve toliko pokondirilo, zavladalo neko čudno i tužno pomodarstvo, pa se mnogi sela i seljaka stide. Pa svi smo mi sa sela potekli. Za mene je seljak - gospodin čovek!

Neki se smeju pevačima koji pevaju po selima?

Uživa i kad vozi

Ko vozi vašeg kampera kad putujete?
- Ja! Moj Raca sedne kraj mene, pa kaže: "Jaoj, Verka, sramota me je što ti voziš, a ne ja." A ja mu odgovorim: "Ma ćuti i uživaj, kad možeš." Uživam i kad vozim. Nekako mi je lako. Eto, danas smo bili na Kopaoniku, bilo nam je hladno pa smo rešili da promenimo planinu i došli na Zlatibor! Jedva čekam da svane, pa da krenemo da džogiramo. Nekad sam govorila da za to nemam vremena, a sad imam vremena za sve. Naučila sam da se fantastično organizujem, pa sve stižem i sve mogu. Imam neku ludu snagu.

- Nigde nije lepše nego pevati po selima! Uđem među taj narod, osetim njegov duh, osetim radost, izvornu lepotu, bistrinu. Pa niko nije bistriji od pravog srpskog seljaka. Čik, probaj da ga prevariš! Pre dva dana sam pevala u jednom selu kraj Brusa, na fudbalskom turniru. Joj, te lepote, tog uživanja! Došli ljudi iz svih okolnih sela, kolona vozila kao na granici na izlasku iz zemlje! Davno nisam osetila takvu euforiju. Možete misliti, pevala sam uz vatromet. Kažu da je to u tom kraju bilo nezapamćeno veselje. Pre toga sam pevala na jednom veselju izviđača. Obožavam izviđače, moj suprug Raca je nekad bio izviđač. Ma ima me na sve strane!

Vaš kolega Era kaže da se vas dvoje razbijate od posla po Srbiji, da bakšiš samo pljušti. Ko dobija veći bakšiš, on ili vi?
- Joj, pustite taj bakšiš, šta ste navalili sa njim? Kao da je to važno. Kako niko ne potencira priču o bakšišu kod konobara, nego se to gleda kao normalna stvar? Što Era nije odgovorio na to pitanje, kad je već zapodenuo razgovor na tu temu? Istina je da nas dvoje imamo mnogo posla, decenijama smo poznati kao dobri zabavljači, pa nas ljudi svuda zovu kao dobar tandem.

Kako bakšiš nije važan?
- Ma naravno da je važan, šalila sam se. Važan je jer od tog bakšiša muzičari plaćaju pevača! Ako pevamo, pa publiku ne pogodimo u srca, ništa nismo uradili. Nikom nije dobro, niti se publika zabavila i uživala, niti mi išta možemo da zaradimo. A ako ljude pogodimo u dušu, ako im je lepo, ako se vesele, biće i bakšiša. Nije bakšiš nešto što mi trpamo u svoje džepove. Bakšiš ide muzičarima, a onda oni od toga plaćaju nas. Znači, svima nam je u interesu da se borimo da radimo što bolje. A kad pevam za fiksni honorar, bakšiš ide muzičarima. Prema tome, uopšte nije važno ko je dobio više bakšiša.

Radi i po kući

Mnogi kažu da preživljavate drugu mladost i fizički i muzički!
- Jeste, mnogi mi kažu da izgledam bolje nego pre 20-30 godina. A što se posla tiče, već sam vam rekla da nema gde me nema. Eto, radim i ne mogu da prekinem. Neke pozive čak moram i da odbijem. Uvek sam se trudila da budem aktuelna i nikad nisam bila lenja. Nikada nikoga nisam opterećivala, ni u porodici, ni u poslu. Sama vozim, nikoga ne maltretiram ni da me vozi. Nekad pevam do pet ujutru, a onda sednem za volan i krenem kući. Moj suprug Raca često zbog mene premire od straha. Zove me u jedan po ponoći, pa na svakih sat vremena, da vidi gde sam, a ja se ne javljam jer pevam! On se zabrine, pomisli da nisam završila u nekom jarku. Znam, nije mu lako, brine o meni kao o detetu. A ja dođem kući, umorna od puta, pa navalim da radim po kući kao da sam se tek probudila.