Zaboravljeni heroji I sv. rata (3): Deca svezana za austrijski top

Niko nije bio pošteđen: Nejač kraj srušene kuće

Austrougari su sredinom avgusta 1914. preko Iverka silovito napredovali prema Gornjoj Badanji, a stanovništvo je uglavnom pobeglo. Ostali su poneki starac i žena i oni koji su naivno pomislili da se mogu sakriti. Tada 17-godišnji Čedomir Milošević poveo je nešto mlađu sestru Cvetu u šumu, ali uočili su ih i zarobili.

Možda bi ih i ubili na licu mesta da srpska vojska nije na polovini sela Badanja zaustavila napredovanje Austrougara i krenula u nezadrživi juriš. Vojnici u plavim uniformama poveli su dvoje dece za sobom. Na novom položaju na Iverku, vezali su ih za lafet topa kojim su tukli po Srbima, a srpski artiljerci nisu im ostajali dužni. Ispaljivanja topa i eksplozije srpskih granata tutnjali su oko Čedomira i Cvete, pričao je kasnije Milošević.

Zaboravljeni heroji I sv. rata:

1. Dečak koji je srušio tri cara
2. Devojački peškir spasao vojnika

Kako su srpske padale sve bliže, posluga je odlučila da promeni položaj pa su decu odvezali sa lafeta, ali čim su odmakli nekoliko metara eksplozija je zatresla zemlju, a delovi tela i švapskog topa razleteše se naokolo. Pravom srećom, Cveta i Čedomir ostali su nepovređeni, ali ne i slobodni. Drugi austrougarski vojnici poveli su ih sa sobom.

Pod okom posmatrača sa Drine: Austrougari zverstvovali nad narodom

Neprijatelj je pobegao preko Drine. Vojnici, međutim, Cvetu i Čedomira vode sa sobom i tek ih u Bosni ostavljaju ih same. Možda im je neuhranjenost spasla živote jer su delovali mlađi. Preplašeni, sklonili su se u šumu i skrivali od svih, bilo koju uniformu da nose. Jeli su šumske plodove i živ kukuruz koji su brali u njivama.

Prešao Albaniju

Kada su 1915. zajedno udarili Nemci, Austrougari i Bugari, Čedomir je već bio stasao za vojsku. Preživeo je prelazak Albanije i sve silne muke do oslobođenja i trijumfalnog povratka u Srbiju.

Posle rata oženio se u komšiluku i rado pričao o ratnim iskustvima, pa je njegova priča ostala zapamćena iako je posle Drugog svetskog rata malo koga zanimala. Teška bolest odnela ga je 1963. godine, pa Čedomir živi još samo u priči.

Za to vreme u Gornjoj Badanji, njihov otac Stojadin i majka Draginja palili su im sveće za dušu, vojne službe zabeležile su da je Čedomir zaklan, a onda ih je srpski vojnik uočio kada je slabašni Čedomir doveo razbolelu Cvetu na Drinu da je umije. Zadesio se i dobar plivač, pa je decu poneo preko vode u Srbiju. Ni reč nisu deca progovorila do poljske bolnice, gde su otkrili ko su.

Cveta je ostala u bolnici, a Čedomira vratiše kući na radost roditelja. U to Austrougari udariše i drugi put, ali Miloševići su tada na vreme izbegli i vratili se kući posle pobede u Kolubarskoj bici.