Nauka u službi dobra i zla (2): Kadije krupnog kapitala
A kako je sve počelo možda je najupečatljivije opisao dr Ivo Perišin kada se davne 1971. godine, kao guverner Narodne banke Jugoslavije našao u Americi, na vrlo zanimljivom sastanku kod tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona. Taj događaj u svojoj knjizi sećanja je opisao ovim rečima:
Ostavio je stotinak ministara finansija i isto toliko guvernera centralnih banaka da ga čitavih sat vremena čekaju, zbijeni u jednoj maloj hali, nakon čega je odmah, ulazeći u dvoranu, gotovo bez pozdrava uputio preteću poruku Nemcima, Francuzima i Englezima, svojim glavnim partnerima i saveznicima: Vi zaboravljate na nesebičnu pomoć koju su vam nakon rata pružile SAD i činjenicu da bi bez te pomoći postali roblje crvenih, a sada delite lekcije onima koji su vas spasli.
Tog trenutka je politika sile postavila temelje međunarodnog ekonomskog poretka. Upravo su tada Međunarodni monetarni fond i Svetska banka počeli menjati svoju dotadašnju ulogu, da bi s vremenom postali "sultanske kadije" u službi krupnog kapitala, uterivač dugova (MMF) i politički komitet za nametanje neoliberalne doktrine (Svetska banka).
Tako se istorija kolonijalizma ponavlja, ali u daleko dramatičnijem obliku i verovatno težim posledicama. Kad su se zlatne rezerve, kao dolarska podloga, naglo počele prazniti, Vašington je jednostavno ukinuo zlatnu podlogu dolara. Ta dalekosežna operacija izvedena je pod dirigentskom palicom Ričarda Niksona i njegovog beskrupuloznog ministra Henrija Kisindžera. Mnogi su tada lakomisleno poverovali da je to početak kraja dolara, na koji se do tada decenijama oslanjao svetski ekonomski poredak. No, brzo ih je razuverio ekonomist Fridrih Hajek, kasniji nobelovac i zagovornik ortodoksnog liberalizma.
Na naivno pitanje svojih studenata kako će dolar opstati bez zlatne podloge, Hajek je sa smeškom odgovorio:
- Budite bez brige, dolar ima atomsku podlogu.
Danas smo svedoci kakve posledice ta dolarska podloga ima za ceo svet. Otvoren je put finansijskim spekulacijama i rizičnim kreditima. Stvoren je novi međunarodni ekonomski poredak koji je pola sveta bacio na kolena, namećući siromašnijim zemljama budžetsku štednju i totalnu privatizaciju. Neoliberalizam je u svetsku ekonomiju ušao na velika vrata i postao dominantan recept za tranziciju u kapitalizam.
Posledice su dramatične. Do osamdesetih godina prošlog veka mnoge zemlje u razvoju ostvarivale su dvocifren rast bruto domaćeg proizvoda (bivša Jugoslavija bila je na drugom mestu, odmah iza Japana), da bi u godinama posle, kada je dolar dobio atomsku podlogu, počelo strmoglavo urušavanje.
I sada se tim zemljama nudi MMF kao slamka spasa. Jadni su dužnici koji spas traže od uterivača dugova, a MMF je u deljenju novih uloga dobio upravo takvu. On kontroliše zemlje dužnike kako bi verovnici bili sigurni da će oploditi svoj novac. MMF zavrće ruke i lomi prste, "ne uzimajući u obzir posledice što će ih ostaviti na stanovnike zemalja kojima se nalagalo da slede njegovu politiku", kaže američki nobelovac Jozef Štiglic. Ako nemate novca za povratak duga ukinite javno zdravstvo, prepolovite sredstva za obrazovanje, prodajte sve što možete, samo su neki od visokoumnih saveta njegovih eksperata zemaljama koje su pale u dužničko ropstvo. No, čini se da drugog izbora i nemaju.
Vučji zakon
|