Najveći gospodin među drugovima
Na osnovu predmeta iz Brozovih fioka radnog stola, plakara ili iz njegovih kofera, posetioci imaju priliku da upoznaju maršala kao hedonistu i neumornog turistu. Ispred Kuće cveća zaustavila su se tri autobusa sa turistima iz Turske, bilo je Engleza, Italijana...
Prvo su prošli pored groba Tita i Jovanke Broz, fotografisali se za uspomenu, a zatim krenuli u obilazak izložbe.
Autore postavke Veselinku Kastratović Ristić i Momu Cvijovića, muzejske savetnike u Muzeju istorije Jugoslavije, u odabiru predmeta inspirisala je najveća želja posetilaca da saznaju kakav je Josip Broz Tito bio privatno i kako su državničke aktivnosti uticale na njegovo slobodno vreme i stvaranje kulta ličnosti.
- Celine "Čovek sa stilom", "Susreti", "Putovanja", "Hedonizam" i "Druže Tito, mi ti se kunemo" daju nam sliku državnika koji je i pored političkih obaveza težio uživanju. Uvek je bio lepo obučen, presvlačio se nekoliko puta dnevno, ali nije bio opterećen da to budu uvek nove stvari - kaže Veselinka Kastratović Ristić.
- Tako smo našli jedno lovačko odelo, koje je ušiveno. A isto tako je znao da obuče smoking. Posetioci mogu da vide i naočare, koje je Tito nabavljao u francuskoj optičkoj kući "Amor", gde su ih kupovali i drugi državnici, poput Čerčila ili Kenedija. Znao je da nabavi nekoliko ramova, a samo bi menjao stakla. Recimo, kada se sreo sa papom, bio je u fraku sa cilindrom na glavi, što se može videti i na slici koju smo izložili. Tito je u jednom intervju rekao: "Da nisam postao ovo što jesam, sigurno bih bio glumac."
Po fotografijama se vidi da je uživao u svemu što je radio. Prilikom zvaničnih poseta, nalazio je vremena da poseti neki muzej, da ode u lov, da sedi pored reke i uživa.
Tito je bio strastveni pušač, što dokazuju i fotografije na kojim je uvek sa cigaretom u ruci. U staklenom izlogu mogu se videti muštiklice, rađene u Sarajevu, a koje je bivši predsednik koristio kako u ratu, tako i posle rata. Posetioci mogu da vide i njegove šinjele.
- Simbolično smo izložili i crni i beli šinjel jer Tita možemo da gledamo i crno i belo. U jednom od njih se susreo sa Čerčilom 1953. godine. Odlučio se za uniformu jer je dolazio kao vrhovni komandant pobedničke vojske, i samo tako je mogao da bude ravnopravan s britanskim premijerom. Tito je stalno imao tu svest da predstavlja zemlju, i to se videlo po poklonima koje je nosio i slao, kao i po posluženju na prijemima. Trudio se da bude po tome prepoznatljiv. Nije se razbacivao novcem na nepotrebne stvari - objašnjava Veselinka Kastratović Ristić.
Autori su vodili računa i tome da budu ravnopravno predstavljeni i Zapad i Istok, pa su posetiocima ponudili poklone od Kenedija, i to olovke izrađene kod Tifanija, tako i darove od Nehrua koje je Tito smatrao njegovim najmudrijim savremenikom, zatim Gandija.
Velika Titova strast bili su i fotografija i film.
- I za 25. maj, kad je bila najveća gužva, Tito je našao slobodnog vremena da pogleda bar jedan film. Ljubav prema kinematografiji prikazali smo na njegovim fotografijama koje smo skinuli s negativa koje je on uradio. Bio je i lovac, pa smo izložili i šešire, ali i sportista i to indivudualnih sportova. Bio je član Sokolskog društva i morao je da štedi da bi mogao da kupi sokolsko odelo i ponosio se time. Kao vojnik austrougarske vojske u Beču je bio treći u mačevanju, a igrao je i tenis. Tito je, prema svedočenju svog ratnog saboraca Milovana Đilasa, tokom godina vladanja gradio poseban stil. Uz to je išao i jedinstven protokol, njegova stolica i sto uvek su bili postavljeni u centru, i izdvajali su se izgledom. Tim njegovim stolom za kojim se slikao i lampom smo simbolično prikazali period od 1945. do 1980. godine.
Kraljevski običajU Muzeju istorije Jugoslavije je oko 20.000 štafeta, koje je Tito dobio za rođendan. Međutim, autori su izdvojili samo one koje su mu poklonila razna preduzeća i organizacije, s porukom u njoj, koja nije svaki put bila čestitka, već i kritika. |