Dame delile "ordenje"
Trgovci su u Beogradu naručivali cvetne buketiće koje su na kasi delili damama, a zanatlije su pripremale kotiljone, medaljone od šarene hartije koji su podsećali na državno ordenje.
Svaka dama bi dobila na ulasku po tri kotiljona, a oni nisu služili samo za ukras.
Za ples su uvek birala gospoda dame, a samo za jedan valcer dame su birale.
Tada bi svakom svom igraču zakačinjale o rever po kotiljon.
Na kraju zabave, plesač sa najviše papirnih "odlikovanja" proglašavan je za kralja zabave.
Druga društva bi priređivala izbor za kraljicu zabave. Svaki muškarac bi na ulazu dobio posebnu kartu, dok su dame dobijale broj koji bi prikačile na svoju haljinu.
Muškarci su u karte upisivali broj dame kojoj su kartu uputili, pa bi ona, kad se prebroje glasovi, postajala kraljica zabave, i tada bi dobila kakav lep poklon od priređivača.
Ali, poneka društva su, da bi više zaradila, nabavljala mnogo više karata nego što ima muških gostiju. Bogati mladići su tako mogli da kupe i nekoj dami namene i po stotinu karata, pa bi često kraljica zabave postajala devojka koja to nije zaslužila ni lepotom, ni veštinom u plesu, ni toaletom.
I mehandžije iz predgrađa su priređivale svoje žureve, ali gazdama nije stalo ni do otmenosti ni do plemenitih ciljeva. Bili su to krompir-balovi. Na njih su se pozivali samo gosti za koje se znalo da će se dobro istrošiti.
Međutim, te zvanice su gotovo po pravilu bile na lošem glasu da zabave, u stvari, uništavaju, a i mehandžije su na kraju puštale na krompir-bal svakog ko bi kucao na vrata.
U to vreme, mesari i kočijaši su bili poznate kavgadžije i svaki put bi se na krompir-balovima potukli, a umeli su da potegnu i noževe. Ništa bolje nije stajalo ni sa podoficirima, koji su takođe bili naoružani.
Oni nisu prvi počinjali tuču, ali bi često okrenuli i mesare i kočijaše protiv sebe.
|
Pucale i lampe i glave
|