Epidemiolog: Nizak rizik od pojave ebole u Srbiji, ali ga ima
"Ne možemo reći da rizika nema uopšte. On je nizak imajući u vidu koji je put prenošenja bolesti, ali ne možemo naravno u potpunosti da isključimo tu mogućnost i ne smememo tako ni da se ponašamo i moramo da budemo spremni", kazala je Grgićeva.
Prema njenim rečima, mere koje se u ovom trenutku preduzimaju u Srbiji su mere koje preduzimaju i druge zemlje da bi bile spremne za eventualni slučaj sa sumnjom na ebolu.
Epidemija ebole proglašena je u tri zemlje zapadne Afrike - Gvineji, Liberiji i Sijera Leoneu.
Prema njenim rečima, države treba da obaveste putnike koji odlaze u pogođena područja o riziku, treba da su spremne da eventualno otkriju i istraže i da mogu da zbrinu pacijente kod kojih postoji sumnja na oboljenje.
"Treba da se da odgovarajuća informacija javnosti, i eventualno da su spremne da evakušu svoje ljude ako su u ugroženim područjina kod kojih je dokazana ebola", dodala je Grgićeva i navela da zemlje pogođene ebolom imaju slab zdravstveni sistem koji ne može da se izbori sa takvom razmerom epidemije i da je zato najveći broj obolelih među zdravstvenim radnicima koji nemaju odgovarajuću zaštitu.
"To je suština i zašto je ta epidemija tamo veliki problem - nemaju kapaciteta da stave epidemiju pod kontorolu", kazala je Grgićeva.
Po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u Srbiji sve osobe koje dolaze iz zemalja u kojima ima virusa hemoralgijskih groznica (gde spada i ebola) stavljaju se pod zdravstveni nadzor. Simptomi ebole su groznica, slabost, bolovi u mišićima, glavobolja, bol u grlu, povraćanje, dijareja, poremećene funkcije jetre i bubrega i povremeno intenzivno krvarenje. Period inkubacije iznosi dva do 21 dan.
Ta bolest se prenosi sa životinje na čoveka i sa čoveka na čoveka, preko telesnih tečnosti, kontakta sa organima, sekretima i krvlju zaražene osobe.
Ebola se prvi put pojavila 1976. godine u dve istovremene epidemije u Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo. Za ebolu ne postoje registrovani ni lek ni vakcina.