EU zbog Ukrajine preti recesija?
Ne očekuje se, međutim, da će upravni savet ECB, koji broji 24 člana, još reagovati.
ECB je u junu usvojila značajan paket mera, uključujući snižavanje glavne interesne stope na rekordno niskih 0,12 odsto i ponudila još jeftinije kredite bankama. Sada čeka da vidi kako će to funkcionisati.
Ako se u budućnosti pokaže da su neohodne nove mere, analitičari smatraju da bi banka mogla da odluči da kupi veliku količinu, na primer, vladinih obveznica na otvorenom tržištu, što je korak koji bi mogao dodatno da obori kamatne stope i upumpa svež novac u ekonomiju.
To je, međutim, drastičan korak, ocenjuju analitičari i dodaju da bi ECB tome pribegla samo ako sadašnje mere ne urode očekivanim rezultatima. Još jedan faktor rizika je iznenadni šok za firme i poverenje investitora, ukoliko konflikt u Ukrajini eskalira.
NATO je naveo da Rusija ima oko 20.000 vojnika nagomilanih na granici sa Ukrajinom, čija vojska se bori na istoku zemlje sa proruskim pobunjenicima. Dalja eskalacija borbi ili eventualna invazija Rusije mogla bi da izazove nove sankcije EU i SAD Moskvi, što bi u velikoj meri poremetilo trgovinu.
Neizvesnost o tome koji bi mogao biti uticaj na globalnu ekonomiju i tržišta mogla bi da firme odvrati od investiranja a potrošače od potrošnje, što svakako trenutno ne bi bilo dobro, ocenjuju analitičari.
Niska inflacija je još jedna briga za ECB, sa samo 0,4 odsto u prvih šest meseci ove godine. Preniska inflacija podstakla je bojazni da bi zemlje evro zone mogle da skliznu u otvorenu deflaciju, obarajući dodatno cene, zbog čega bi ljudi mogli da odlažu svoje kupovine, nadajući se da će roba još pojeftiniti.