I dalje "ginemo" na bini

- Na Gitarijadi smo svirali ko zna koji put. I zaista mi je drago što sam deo ove muzičke manifestacije. Ovo je generalno veliki napredak za rokere. Kada vidite da je došlo da vas sluša 40.000 ljudi, zaista vam je srce puno. Ograđeni prostor bio je prepun, pa su se ljudi načičkali na okolne uzvišice, od penzionera do osnovaca. Po onome što smo videli i doživeli na koncertu u Zaječaru može se zaključiti da se vraća stari sjaj ovog festivala. Došli su ljubitelji rokenrol zvuka iz cele Srbije, ali i iz Bugarske, Rumunije, iz celog regiona. Englezi bi dupe dali da imaju manifestaciju koja traje ovoliko dugo i da toliko ljudi dođe da ih sluša. Ujedno, Gitarijada je jedini rok festival koji daje šansu mladim grupama i autorima da se dokažu - kaže Bora Đorđević, frontmen Riblje čorbe, koji još sabira utiske sa Gitarijade.

Srećan sam I dok o poslu nadugačko i naširoko priča, kada je u pitanju privatnost Bora izbegava da u javnost iznosi detalje iz svog privatnog života. Na sva pitanja o novoj partnerki samo kaže da je - srećan. - Vrlo sam srećan i ispunjen. Kada je čovek na privatnom planu zadovoljan, to se pozitivno odražava i na sve ostale sfere u životu, i posao. A, ja moram da kažem da zaista uživam - kratko je rekao Đorđević.

Riblja čorba postoji već 36 godina i vaši koncerti su uvek dobro posećeni...?
- Sviramo mi koncerte i za mali broj ljudi. Prodaš i 20, 30 karata sviraš i gineš na bini, i uvek je tako, jer smo mi karijeru izgradili poštujući naše obožavaoce bez obzira koliko ih ima na svirkama. Tajna uspeha je što se mi radujemo novim pesmama, svejedno nam je da li nas slušaju dva čoveka, 20.000 ili 200.000 ljudi. Mi ćemo svirati isto i dati sve od sebe. Za nas je nebitno da li sviramo u Beogradu, Njujorku, Londonu ili Zaječaru, svaki koncert sviramo kao da nam je poslednji u životu i zato imamo sjajnu publiku koja poštuje ono što radi Riblja čorba. Teško je bilo popeti se na vrh, a još teže na njemu se održati. E, Riblja čorba je uspela u tome.

Da li uspeh Gitarijade znači da rokeri u Srbiji imaju razloga da se nadaju boljim danima?
- Ima nade za rokenrol, naravno. Još kad bismo bili prisutni u medijima, kao što nismo, bilo bi još bolje. Nameće nam se neukus, a mi smo nemoćni. Rokeri nisu nametljivi. Ne postoji nijedna rok televizija kod nas, što je žalosno. Zaista je veliki problem u medijima, koji besomučno forsiraju narodnjake i to je takva propaganda, koja ti uđe u mozak i ne možeš da je se rešiš. Mnoge mlade generacije potpuno su zatrovane, jer prosto nemaju izbora osim onoga što im se serivira na televiziji. Zato su ovakve manifestacije poput Gitarijade dragocena stvar.

Šta je, po vama, najveći problem u srpskom roku?
- Ima puno mladih ljudi koji stvarno dobro sviraju, ali nedostaju autori, ljudi koji imaju svoj pečat po čemu bi bili prepoznatljivi.

Na Gitarijadi ste se videli i sa Brunom Langerom?
- Jesam, mada se mi viđamo češće. Dolazio je on prethodnih godina. Bruno je jedan sjajan tip i odličan muzičar.