Ispovest mame Andreje Pejić (2): Ne dam protiv deteta!

Jadranka Pejić

Stvari su se promenile kada se Andreja s porodicom preselila u Australiju. Sa devet godina shvatila je poruku svog brata i prijatelja u školi, mora da se uklopi u sredinu.

Stajali u redu za slikanje

Andreja je majci zabranila da čita komentare po internetu, na koje je ona već oguglala.
- Iz nedavne posete Srbiji, Andreja se vratila puna pozitivnih utisaka. Pa kada je bio koncert Dipeš moda u Beogradu, kaže mi Andreja, bile su sasvim drugačije reakcije. Preko 50 vatrogasaca i članova obezbeđenja, stajalo je u redu da se slika sa njom. Rekli su "nema dete veze, da li si muško ili žensko. Ali lepa si, bre. Hoćemo da se slikamo sa tobom".

- Nažalost to dete je naučilo da glumi kroz život, i to jako dobro. To je jedna žalosna činjenica. Jako je pametna, osetila je ona gde i kako treba da se ponaša i zaštiti od okoline. Brodmedouz (na severu Melburna) nije baš idealan za odsrastanje takve dece. Imala je osam ili devet godina, bila je odmah najbolja u školi. Dobila je nagradu od predsednika opštine kao najbolji đak. Tiha, povučena, omiljena kod nastavnika, svi su je pazili. Opet je birala devojčice za društvo.

Stariji brat Igor prvi je sa 15 godina ušao u svet mode, ali je brzo prestao.
- Srećom, Andreja je išla u srednju školu u kojoj je eksperimentisanje sa kosom i oblačenjem bilo prihvaćeno. Nije bilo loših komentara, doživljaja, a uz to tamo je bio i stariji brat Igor, koji je mogao da je zaštiti kada je trebalo.

Radio Mekdonalds otkrio je Andreju u 15. godini kao muškog manekena, a zatim je imala sreću da je angažuje poznata australijska modna agencija Čedvik. Ubrzo se otvorila i perspektiva za inostranstvo.

Molba novinarima

- Molim novinare, a posebno tamo kod nas, da zapamte da kada se transrodna osoba jednom identifikuje sa jednim polom, onda se stalno govori ili piše o toj osobi pod tim polom. Naši pišu "Andrej promenio pol", a onda nastavljaju da pišu u muškom rodu. Ne, to je za te osobe toliko teško i bolno. Ništa ne košta da se promeni rod u tekstu, apeluje Jadranka Pejić.

- Tako je krenula ta priča. Doživela je veliki bum. Oni su je uzeli odmah, otišla je sama u Sidnej. Još tada su joj rekli da ona ovde nema šta da traži već da ide za Evropu. Nisam dozvolila da ide odmah, dok ne završi 12. razred. Ona je nešto posebno, a ovaj svet mode, od agenta do kreatora, nije bio spreman. Ona je bila kao kofer sa blagom ostavljen u pustinji. Odjednom si bogat čovek, ali nemaš vode niti hrane. Tako su se i u modnoj industriji ponašali. Nisu imali viziju.

Usledila je čuvena naslovna strana u francuskom izdanju modnog magazina "Vog", koja je delovala kao zemljotres u svetu modne industrije.

Ispovest mame Andreje Pejić (1): Sin u mojim haljinama

- Andreja je jako profesionalna, nije razmažena, ne zahteva posebne uslove. Putuje običnim prevozom na posao, jako je radna, kamera je voli. Lepa je kao anđeo. Ljudi misle da se u modnom poslu puno zarađuje, biznismeni neće puno da rizikuju u tome. Stilisti, dizajneri, umetnici, čak i sociolozi su fascinirani Andrejinom pojavom, ali biznismeni oko kojih se vrte pare, još nisu. Kakav će sada efekat imati ova promena, videćemo.

Andrej postao Andreja

Da li bi Andreja bila prihvaćena kao pojava u našoj sredini u kojoj je pojam transrodne osobe i dalje tabu tema?
- Hoću da verujem da je naš narod sa onih prostora, bez obzira na nacije, još dobar u duši. Volim da verujem u tu činjenicu, ali kada pogledam komentare po Internetu, toliko se razočaram. Ne moraju oni da vole Andreju, ne moraju da je shvataju, ali zašto toliko zla. Niko od nas ne zna kakvo unuče ili praunuče može sutra dobiti. Ako ne znaš, ne razumeš, nemoj samo biti zloban. Neću da kažem "polij bezinom i zapali". Ovo je ipak 21. vek.

Prihvaćena u Njujorku

- Najviše mi nedostaje Andreja, koja je još kao dete otišla od kuće u svet. Ponekad dođe, kada treba nešto da uradi, ali ovde u Australiji nema puno posla za nju. Da ima posla, bila bi češće, ali odem ja kod nje, lepo je u Njujorku, tamo je divna sredina u kojoj živi. Prihvaćena je, živi sa divnom decom, presrećna sam kako joj je tamo.

Andrejin otac Vlada Pejić pričao je da u Bosni i Hrvatskoj, često doživi neprijatnosti i dobacivanja zbog životnog stila njegovog deteta. Mnogi roditelji pa i mladi, sa seksualnim različitostima javljaju se Jadranki za savet zbog nevolje u kojoj se nalaze.

- Ja sam tu kao tigrica - ne dam protiv svog deteta, uvek sam tu da zaštitim dete, meni ne smeju ništa da kažu. Retko prođe dan, a da mi se neko ne javi za savet, od Finske do Tasmanije. Obično majke imaju probleme sa muževima koji ne prihvataju gej sinove u kući. Majke ipak osećaju da detetu treba pomoć i da je drugačije, da ga zaštiti. Ima dece koja kažu "blago Andreji, ona ima tako dobru majku. Da sam ja imao - mene su moji roditelji iz kuće izbacili na ulicu. Neće da čuju za mene". Meni je Andreja anđeo koji hoda ovom zemljom. Sama je zaradila za operaciju, sa tolikom snagom, hrabrošću, rekla je svetu, ja sam to i to sama uradila, iznosi nam, hrabro i iskreno.

Teške godine u školi

Andrejine godine u školi majka Jadranka naziva odglumljenim godinama.
- Verovatno dete nije ni znalo šta se dešava. Tek je u pubertetu otkrilo svoju pravu ličnost. Tada je ona odjednom eksplodirala kao tinejdžer, od tihog mirnog deteta, počela je da eksperimetiše sa odevanjem, šminkom.