Umesto poršea stanovi i dukati
Od sredine jula maltene nema dana bez slavlja u organizaciji domaćina iz dijaspore. Stari dobri običaji se vraćaju u maticu, reklo bi se makar po onome što su zabeležili reporteri "Vesti".
Svako od 34 sela ove opštine imalo je makar jednu proslavu dnevno u periodu dok smo boravili u Petrovcu. Ipak, izdvojili smo slavlje Emila i Dobrile Đorđević iz Pariza. Oni su u poznatom restoranu Gornjački dvor, na dvadesetak kilometara od grada, sa 400 zvanica iz inostranstva, Petrovca, Svilajnca, Despotovca, Bora, Velikog Gradišta i Velike Plane, proslavili punoletstvo svog jedinca Aleksandra.
- Da mi je neko pre nekoliko godina rekao da ću 18. rođendan slaviti u otadžbini, nasmejao bih se, ali kako se punoletstvo približavalo, tako sam bio sve sigurniji da prava proslava može da se priredi samo u zavičaju mojih roditelja, u Petrovcu na Mlavi - kaže Aleksandar na čistom srpskom jeziku s francuskim akcentom.
Zdravica uz specijalno vino- Kada se Aleksandar rodio, slavio sam deset dana i potrošio svu ušteđevinu koju smo supruga i ja stekli. Tada sam kupio 12 kartona najskupljeg francuskog vina, u specijalnim, ručno izrađenim flašama, koje sam zapečatio i danas sam sve te boce otvorio da uz to specijalno piće održim zdravicu svom sinu jedincu - kaže ponosni otac. |
Rođendan je slavio i u Parizu sa svojim najboljim drugarima s fakulteta, koji potiču iz raznih evropskih zemalja.
- Ipak, pravo slavlje je ovo u Srbiji, gde su moji koreni. Samo se ovde u Petrovcu peva, igra i luduje do zore i do iznemoglosti - kaže slavljenik, jedan od najboljih studenata privatnog univerziteta u Parizu, koji je, kako i dolikuje dobrom domaćinu, sve goste dočekivao ispred restorana.
Uz vesele stihove "Dobro došli, dragi gosti, zapevajmo od radosti, došao je i taj dan, osamnaesti rođendan...", ponosni roditelji Emil i Dobrila su sve goste pratili do ranije utvrđenih mesta za sedenje i, kako tradicija i običaji nalažu, sa svima nazdravljali, a i u kolo se hvatali. Nasmejani gosti nisu štedeli dok su čašćavali muziku, baš kao ni domaćini koje je ovo slavlje koštalo više od 30.000 evra. Ređale su se pesme u Aleksandrovu čast. Uz orkestar Novice Nikolića Patala, prisutne su zabavljali Zvezde Granda Aleksandra Bursać i Andreana Čekić i iskusni štimung majstor Radiša Trajković Đani. Oko popularnog pevača su se svi vrzmali i tražili da im peva na uvo, a Đaniju nije bilo ništa teško.
- Ispunila mi se najveća želja da sin upiše studije, kao ekonomista neće se mučiti poput mene. Žarko smo želeli da proslavimo njegovo punoletstvo onako kako dolikuje - bogato i veselo, da počastimo drage rođake i prijatelje - kaže ponosni domaćin slavlja Emil Đorđevići dodaje da je za 18. rođendan svom jedincu hteo da pokloni novi model poršea, ali slavljenik je to odbio.
Od ćevapa do papaje- Aleksandar nije hteo standardni meni, a suprug i ja smo ga podržali. Gostima smo ponudili bogato predjelo: 50 kg suhomesnatih proizvoda, šunke i svega ostalog, 15 kg sira, isto toliko kačkavalja, osam kilograma kajmaka. Umesto sarme, punjene paprike i uobičajenog pečenja na trpezi je bio roštilj. Na roštilj je otišlo 200 kg pilećih bataka i belog mesa, 500 kg svinjskog i 50 kg junećeg mesa. Za ljubitelje voća na tri velika stola smo postavili posluženje od dvadesetak kilograma banana, isto toliko mandarina i pomorandži, stotinjak kilograma lubenica i isto toliko kilograma dinja. Nismo zaboravili ni na mango i papaju - opisuje Dobrila. |
- Zašto bi tata i mama bacali pare na auto, koji mi ne treba i koji neću voziti? Rekao sam roditeljima, ako već žele da izdvoje toliku sumu za kola, da mi poklone dva stana, koja ću izdavati i od toga se izdržavati dok ne završim magistraturu i postdiplomske studije - kaže Aleksandar, koji je bio obasut brojnim poklonima - kovertama s evrima, dukatima, pićem...
Pošto je gledao svog oca, građevinara, kako je mukom sticao imetak i borio se kao lav da opstane u ovom teškom poslu, odlučio je da se kroz život probija sa diplomom u ruci.
- Iako smo odustali od poršea, poštujući želju svog sina, naručili smo tortu tešku 40 kilograma u obliku ovog automobila i to u omiljenoj Aleksandrovoj boji - plavoj. Nama kao roditeljima bilo je najvažnije da se proveselimo sa prijateljima i rođacima koji su stigli sa svih strana sveta - kaže Dobrila, priznajući da je imala tremu, u želji da svetkovina protekne u najboljem redu.
Roditelji su uživali gledajući kako njihov naslednik kiti evrima orkestar i pevača. U kolo su se hvatali i mladi i stari, igralo se i pevalo sve do svitanja. Grmelo je i u restoranu, a i napolju je sevalo i pljuštalo. Niko od gostiju nije mario za meteorološka upozorenja o poplavama u Istočnoj Srbiji, jer je ovo bilo slavlje za pamćenje u svakom pogledu.
- Šta da kažem na rastanku, osim da upravo počinje pesma koju sam naručio: "Bacam pare i ne žalim, zaradiću bože zdravlja, svom detetu punoletstvo pravim, nek se pije, nek je slavlja... - rekao nam je Emil Đorđević, ispraćajući nas sa proslave punoletstva svog jedinca.