NVO "Documente" i dalje traži nestale u Hrvatskoj

Za navedeni projekat Norveška, Španija i Evropska Komisija osigurale su oko 523.000 evra što bi trebalo da bude dovoljno za naredne dve godine rada. Projekt je otpočeo pre godinu i po, prikupljanjem i istraživanjem dokumenata, a kasnije i terenskim radom u kome učestvuje sedam istraživača.

- S obzirom na sve objektivne probleme i poteškoće s kojima se susrećemo, od vremenskih uslova i ograničenosti materijalnih i ljudskih resursa, dugog vremenskog perioda nakon samog sukoba, raseljenosti stanovništva, pustih sela, vrlo smo zadovoljni kako napreduje rad na evidentiranju stradalih u Hrvatskoj - ističe vođa projekta Igor Roginek.

On dodaje da se posle pisanja u medijima o aktivnostima ovog projekta, početkom februara javilo mnogo ljudi iz čitave Hrvatske i inostranstva "sa željom da s nama podele informacije o svojim najbližima ili komšijama".

- Osim toga, ponuđena je opcija "onlajn" ispunjavanja kartona žrtve putem web stranica "Documente" što omogućuje i osobama koje ne žive u Hrvatskoj i do kojih bi teško ili nemoguće doći da nam takođe daju podatke. Kontaktirali su nas i ljudi koji su tokom devedesetih vodili svoje privatne zabeleške o stradanjima prijatelja, kolega sa posla, sumeštana ... Ljudi su prepoznali važnost ovog projekta - da niko ne ostane zaboravljen, tvrdi Roginek.
 

Nedavno objavljenu knjigu nestalih i njihovo tretiranje komentirasala je i Vesna Teršelić, jedna od vođa "Documente".

- Njeno objavljivanje veliki je i vrlo važan iskorak prema uvažavanju patnje svih žrtava i njihovih porodica. Vlada je napravila važan korak, ali je problem da na službenoj internet stranici Ministarstva još stoji podatak od 1.122 osobe čija je sudbina nepoznata.

Čak i premijerka u svojim nastupima spominje samo nestale na "domovinskoj" strani rata, iako je sada registrovano ukupno 1.997 zahteva za traženje nestalih, kao i 439 zahteva za traženjem posmrtnih ostataka - ističe Teršelić.
 

Trenutno na Baniji Roginek kaže da trenutno intenzivno rade na području Siska, Petrinje, Dvora na Uni, Gline i Hrvatske Kostajnice, ali da se istovremeno polako počinju pripremati i za terenski rad u drugim delovima Hrvatske. - Prikupljamo dokumentaciju i obrađujemo brojne izvore podataka. Ljudi su spremni da razgovaraju, da daju podatke, fotografije, kopiraju dokumentaciju ili da nas upute na porodice koje su takođe imale gubitke. U samo prva dva meseca rada na terenu naši su istraživači razgovarali sa više od 400 porodica stradalih osoba i prikupili sve dostupne podatke.   Došli smo do imena i informacija o stradanju većeg broja osoba kojih nije bilo ni na jednom popisu, ni u jednoj knjizi. Smatram to velikim uspehom - kaže Roginek i smatra da će konačna cifra biti izmedu 20.000 i 25.000 mrtvih i nestalih.