Srbi za Vaskrs otputovali u inostranstvo

U sedmici uoči najvećeg hrišćanskog praznika, koju Španci zovu "semana santa" (sveta nedelja), turisti su ispunili Madrid, Kordobu, Barselonu, i Sevilju koja je centar najraskošnijeg festivala. Grad je ukrašen lalama, orhidejama i poljskim cvećem, a čitava proslava, zbog živopisnosti, više podseća na karneval nego na ozbiljnu versku procesiju.
 

Reč je o katoličkoj tradiciji iz 16. stoleća koja se prenosi s kolena na koleno i njome se oživljava put stradanja, smrti i vaskrsenja Isusa Hrista.

Na Uskrs, za razliku od drugih evropskih rimokatolika koji u crkvu donose korpe s jelom i šarenim jajima da im sveštenik blagosilja praznični obed, mladići u Španiji donose obične palmine grančice, a devojke one ukrašene slatkišima.

Istovremeno, po španskim rekama plutaju splavovi s ukrašenim figurama, koje predstavljaju likove iz biblijske priče o Hristovom uskrsnuću.

Turisti za tren mogu da pomisle da su zalutali u doba inkvizicije. Svi su odeveni u raznobojne nošnje, na svakom ćošku može se čuti tapšanje.

Lokalni ples je lako naučiti i teško mu je odoleti.

"Ples smrti"   Tokom predvaskršnjih karnevalskih dana u Španiji se izvodi i tradicionalni ponoćni "ples smrti", s pratećom paradom na ulicama. Svi koji učestvuju su obučeni u kostime, a na kraju kolone idu ljudi maskirani u zastrašujuće skelete noseći kutije s pepelom.

Uskrs u Sevilji je bajkoliki doživljaj, a turisti se spontano uključuju u feštu i uživaju u predstavama flamenko igrača.

- Iako su u pitanju procesije koje simbolišu pokajanje, osnovni cilj ove svetkovine je druženje - kaže Beograđanin Branislav Savović koji je prošle godine za Uskrs boravio baš u Sevilji.

- Imao sam sreću da sagledam svu raskoš ovog, mogu reći, karnevala jer sam imao rezervisano mesto na jednom balkonu u centru grada.

Zadivljen sam maštom i entuzijazmom koji su utkani u ovaj festival. Zanimljivo je da su sve žene obučene u crninu, dok muškarci, u šarenim odeždama, liče na paune.

I u drugom delu Evrope, na Krfu, ostrvu u Jonskom moru, Uskrs je najživopisniji praznik. Grci Krf zovu zeleno ostrvo zbog nebrojenih maslinovih šuma, ali i ostrvo na božjem dlanu.

Za Srbe koji dođu na Krf neizostavna turistička "lektira" je ostrvo Vido i Srpska kuća, spomenici značajne srpske istorije iz Prvog svetskog rata, kada je na Krfu pronašlo više od 150.00 iznemoglih srpskih vojnika.

- Prošle godine sam Vaskrs provela na Krfu. Stigla sam uveče na Veliki petak. Sutradan ujutru bila sam u crkvi Svete Marije gde se u šest sati simulirao zemljotres, u znak sećanja na trenutak kada se, prema biblijskoj priči, zatresla zemlja i popucali grobovi u Jerusalimu, a mrtvi vaskrsnuli zajedno sa Isusom Hristom - seća se Danijela Janković iz Novog Sada.

- Potom je u 11 sati pre podne obeleženo tzv. prvo uskrsnuće. Sve litije su se spojile u jednu ka Metropolisu, glavnom hramu, a istovremeno su se začula zvona sa svih krfskih crkava. Kod nas Srba nema veselja bez razbijenih čaša, kod Grka bez razbijenih tanjira, a na Veliku subotu oni razbijaju keramičke vrčeve i druge posude. S prozora i terasa, okićenih crvenim zastavama, na ulicu poleti bujica vode, a mi turisti smo skupljali krhotine za uspomenu.

 

Iako se ne zna poreklo ovog običaja, jedni smatraju da se na taj način proslavlja tzv. prvo Hristovo vaskrsenje, a drugi tumače da bacanje vrčeva s vodom označava protest zbog Hristovog raspeća i Judine izdaje.

- Krf je, po tradiciji, noći između Velike subote i Vaskrsa osvetljen ljubičastim lampionima i stotinama hiljada sveća koje gore na ulicama - nastavlja Danijela. - Melodije postaju veselije kako se približava ponoć. Po dolasku svečane povorke na gornji deo trga Esplanada, tačno u ponoć mitropolit krfski objavljuje tzv. drugo uskrsnuće rečima: "Hristos anesti" ("Hristos voskrese").

Tog trenutka pali se na stotine hiljada lampada (sveća) u rukama prisutnih, na balkonima i prozorima okolnih zgrada, dok sa Stare tvrđave odjekuju topovi, osvetljava se veliki gradski krst i počinje dugotrajni vatromet.

Svi se smeju i rukuju, čestitajući najveći hrišćanski praznik. U Mornaričkoj bazi u Novom utvrđenju na najveći hrišćanski praznik poslužuje se meze okupljenima, igračke grupe izvode umetnički program, a grčke porodice vaskršnju proslavu ne mogu da zamisle bez pečenog jagnjeta.

Trake za bebe Vaskršnji program na Krfu počinje čitavu sedmicu ranije, na Cveti, kada se u velikoj litiji iznose mošti svetog Spiridona, čudotvorca i zaštitnika ostrva, koji ga je prema predanju spasao od gladi i kuge.   Tog dana u domovima i tavernama služi se posebno jelo "stakofisi" od sušene ribe i krompira začinjeno belim lukom i limunom. Tokom čitave Strasne sedmice održavaju se službe u crkvama i manastirima kojih je na ostrvu oko 800.   Na Veliki četvrtak žene donose pređu u crkve i tokom duge molitve pletu trake koje kasnije vezuju bebama oko ruke kako bi ih Bog sačuvao i zaštitio od svakog zla.