Konvoj bostana za groš

 

Iz tih vremena potiče prvi pomen Novog Kneževca kao Cnesa ili Kneža, što je bila slovenska reč za vladarsko mesto. Naselje se kasnije dugo zvalo Rev Kanjiža.

Od 14. veka dobilo je zvanje varošice i pravo da održava vašare. Turske vlasti su, da bi povratile razbežalu radnu snagu, ublažili poreze, i raji delili zemljište. Turska Kanjiža, kako se tada nazvala, postala je moćno privredno središte, sa velikim prihodima od žita, konoplje, kupusa, lana.

Prvi dobrotvor Pošto je kupio Novi Kneževac, Marko Đurković je dobio plemićku titulu de Servijski i tu sagradio jedan od najlepših dvoraca u Vojvodini. Osnovao je prvu zadužbinu za školovanje srpske dece, iz koje se, među stotinama studenata, školovao jezikoslovac i arhimandrit manastira Šišatovac Lukijan Mušicki.

Putopisac Evlija Čelebija zabeležio je da su prinosi dinja i lubenica u 17. veku bili toliki, da su se kola bostana prodavala za svega osminu groša. Raja je zarađivala od stoke, konja i košnica, pošto su med i vosak bili veoma traženi u Evropi.

Habsburška monarhija je 1716. osvojila Kneževac, a pred kraj veka prodala ga je novosadskom trgovcu Marku Đurkoviću, velikom srpskom dobrotvoru.

U dvorcu njegovog sina Đorđa je 1848. bio štab srpskog generala Kuzmana Todorovića, pa je varoš pošteđena razaranja.

Đorđe je gajio pšenicu koju je prevozio brodovima sa svog pristaništa na Tisi, a naseljavao je i proizvođače duvana. Trgovao je stokom po Srbiji i bio prijatelj knezu Milošu Obrenoviću. Naslednici Đorđevi, potekli od njegove nećake Katarine, takođe su bili dobrotvori grada.

Katarinini unuci Bela i Emil Talijan podigli su most, bolnicu, železničku stanicu, sreski sud, zabavišta i dom za stare, a 1908. i fabriku svile. Tada je osnovana štedionica, uređen grad, i započeta elektrifikacija. Emil, čuveni svetski putnik, egzotičnim biljem je započeo ozelenjavanje Novog Kneževca.

Dvorci ovih i drugih plemića danas pripadaju spomeniku prirode Starom parku, nastalom još krajem 18. veka. Obrađen u mešavini pejzažnog, engleskog stila i geomerijskog, francuskog, park se ističe drvoredima retkih vrsta listopadnog i zimzelenog bilja.