"Kalauzi" radili za Turke

Tako je još na početku ustanka 1804. jedan špijun doneo dahijama podatak da se u selu pod Avalom, nadomak Beograda, krije poveća srpska četa. Turci su borce iznenada napali, a njihove glave odsekli, nabili na kolje i postavili pred beogradsku Stambol kapiju, kao opomenu drugima šta će im se dogoditi ako nastave da se bune protiv dahijske vlasti. Tu kaznenu ekspediciju poveo je Srbin iz okoline. Kasnije je poginuo u boju protiv ustanika kod Leštana.

I dvojica srpskih trgovaca su za bogatu nagradu izvukli Sali-agu sa opkoljenog Rudnika tako što su odneli agin poziv u pomoć dahiji Kučuk Aliji. Izdajnika je bilo i u redovima velikog rodoljuba Stojana Čupića, znanog i kao Zmaj od Noćaja.

Uoči odsudne bitke na Ivankovcu Hafiz paša je poslao svoje uhode da tajno dovedu što više turskog stanovništva u vojsku. Iako je područje regrutacije bilo pod jakim nadzorom Srba, uhode su neverovatno uspešno izbegle sve Čupićeve zasede, uspešno izvršile zadatak i bezbedno se vratile u štab.

Turskim obaveštajcima su povremeno pomagale i austrijske kolege, a često su vrbovani trgovci Grci i Cincari, koji su neometano kružili otomanskom carevinom prodajući robu.
 

Posebno cenjen među Turcima je bio izvesni Cincarin Paun, koji se dugo pretvarao da je srpski prijatelj. Na kraju ga je razotkrio knez Miloš Obrenović i pogubio.

Najopasniji su ipak bili oni "kalauzi" koji su smišljeno rušili borbeni moral naroda. Vožd Karađorđe se sa njima naročito surovo obračunao. Tako je izvesni starac Đoka pričao po beogradskoj čaršiji kako je Turska nepobediva sila, te da je svaki otpor uzaludan, pa se valja predati na vreme dahijskoj vojsci.

Mnogo Srba je u ovu priču poverovalo i širilo je dalje, ali se starcu ništa nije moglo dokazati sve dok nije uhvaćen sa turskim pismima kako usput popisuje srpsku vojsku i zbegove. Starac je javno obešen i spaljen.