Dinar ne spasava ni dijaspora

Uvek krivi drugi: Jorgovanka Tabaković

Javnost ima razloga za zabrinutost, naročito ako se uzme u obzir objašnjenje centralne banke zbog čega nacionalna valuta slabi.

- Loše vesti u medijima o pretnji bankrotstvu u Srbiji oborile su poverenje investitora, a i međunarodni rizici zbog krize u Ukrajini čine da budu još suzdržaniji. Iako je tačno da je u letnjem periodu priliv deviza iz dijaspore veći, promena tog novca u menjačnicama ima zanemarljiv efekat na kurs - objasnila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Grčku je ubio evro

Ekonomista Vladimir Gligorov objasnio je zbog čega se srpski i grčki problemi teško mogu porediti.
- Grčki scenario predstavlja pre svega konstantan rast spoljnog duga, koji je postao neodrživ. To je ono što se uobičajeno naziva krizom kursa. Jer, rast spoljnog duga posledica je bržeg rasta uvoza od izvoza, koji bi trebalo da se uravnoteži promenom kursa. To je u Grčkoj složeno jer ona koristi evro. Srbija ima svoj novac, pa može da pokuša da uravnoteži uvoz sa izvozom obaranjem vrednosti dinara, što se i događa - navodi on.

Kad je reč o investitorima, tu treba napomenuti da je Srbiji za privredni rast potrebno nešto više od tri milijarde evra godišnje, a za prvih šest meseci u zemlju je ušlo 535 miliona evra investicija, dok su domaće banke u stranom vlasništvu vratile maticama u istom periodu 297 miliona evra zajmova. Investitori čitaju novine svakako, paničenje nikoga ne hrabri da ulaže, ali će pre čitanja novina svaki ozbiljan ulagač pogledati pre kakvi su nam zakoni, pravna sigurnost ulaganja, kakva je platežna moć na tržištu, a kakva infrastruktura. Na svim ovim poljima naši su parametri loši.

Međutim, kad je reč o "medijskom udaru" na dinar, guvernerka možda i nije sasvim u krivu, ali bi morala da opomene nikog drugog do vladu i premijera, jer su upravo oni ti koji izazivaju medijsku tenziju o nadolazećoj katastrofi i bankrotu, grčkom scenariju i kolapsu privrede.

Na primer, premijer Aleksandar Vučić je u nekoliko desetina javnih istupa upozoravao na pretnju grčkog scenarija i to ne u dalekoj budućnosti, već u februaru 2015. Tako je izračunao dok je primao ostavku ministra finansija Lazara Krstića 12. jula. Sa ovime se saglasio i šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen koji je upozorio na grčki scenario 26. marta ove godine. I sam Krstić 16. jula priziva "hitne i oštre rezove jer nam preti grčki scenario", dok je samo dan pre kritike guvernerke i ministarka državne uprave Kori Udovički navela da se nad zemljom nadvija velika opasnost.

- Moraće malo da boli da ne bi kasnije mnogo bolelo. A šta je to mnogo, pa pogledajmo Grčku - kazala je Udovički novinarima.

Strah da se ne ponovi 1993: Štampanje novca u Beogradu

Kako je objasnila, "grčki scenario" je kada država nije u stanju da finansira dugove, a dug je toliki da čitava zemlja radi samo da bi platila kamate koje sve više rastu.
U suštini je razumevanje problema veoma jednostavno, kaže ekonomista Milojko Arsić, nekada član Saveta guvernera.

- Nema slabe privrede sa jakom valutom. Narodna banka može intervencijama da sprečava prevelike oscilacije kursa, ali je njen zakonski zadatak da održava stabilnost cena i inflaciju, a ne određeni kurs. U suštini, dok privreda tone, nije realno očekivati jak dinar - objasnio je Arsić.

Crni rekord Evrope

- Manjak u budžetu Srbije ove godine premašiće dve milijarde evra i biće najveći u novijoj ekonomskoj istoriji od završetka hiperinflacije 1993, a to je i najveći deficit koji će biti ostvaren u Evropi ove godine - upozorava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.
To znači da će i javni dug ove godine rasti značajno i približiće se na 70 odsto bruto društvenog proizvoda, te da postoji opasnost da Srbija uđe u dužničku krizu.