Solidarnost uz povoljnu kamatu

Dan nakon "najorganizovanijeg skupa u istoriji", kako je za donatorsku konferenciju rekao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, srpskoj javnosti je i zvanično potvrđeno da su najveći deo iskazane solidarnosti zapravo - krediti.

U Kancelariji za obnovu nam je pojašnjeno da se radi o povoljnim zajmovima Svetske banke, Evropske investicione banke, Banke za obnovu i razvoj i Banke Saveta Evrope koji su ponuđeni ali konačnu odluku o korišćenju mora da donese Vlada Srbije na "osnovu ukupne makroekonomske situacije i stanja zaduženosti zemlje".

Kao primer povoljnosti se navodi japanski kredit na 40 godina, sa 10 godina odloženog perioda i kamatom od 0,01 odsto ili zajam Svetske banke za obnovu od 120 miliona evra koji može odmah da se koristi, jer on podrazumeva da se novac potrošen iz budžetskih ili drugih izvora kasnije nadoknadi.

Spomenik zahvalnosti u Obrenovcu Predsednik Nikolić ne odustaje od svog predloga da se u znak zahvalnosti donatorima podigne spomenik i kao najbolju lokaciju za njega vidi u najstradalnijem gradu Obrenovcu. On takođe misli da treba osnovati Ministarstvo za obnovu.

Predsednik Nikolić je uveren da Srbija neće morati da vrati stotine miliona evra.
"To je nešto na šta nikada nismo računali i što nikada nismo očekivali, nešto što je božji dar. Ali i sva ta preusmeravanja, ne samo grantovi, već i krediti koje ne bismo imali pravo da iskoristimo. To su ti jeftini krediti za koje nikada nismo bili sposobni, sve je to poklon zato što se mi zadužujemo po visokim kamatnim stopama - objasnio je predsednik svoj optimistični stav.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport potvrdio je da će 80 miliona evra bespovratnih sredstava Srbija dobiti od EU, a da može odmah da računa na 30 miliona. Takođe, kako je izjavio za RTS, Srbiji će biti dostupan Fond solidarnosti kao da je članica EU. Na koju sumu iz Fonda će moći da računa zavisiće od procene štete.

Marko Blagojević Bosancima manje ali više Direktor Kancelarije za obnovu Marko Blagojević pohvalio se da su Srbiji donatori stavili na raspolaganje oko 200 miliona evra više nego što je dobila BiH iako je procenjena šteta u ovoj državi za 200 miliona evra veća nego u Srbiji. Blagojević je smetnuo s uma da je BiH dobila oko 23 miliona evra bespovratnih sredstva više nego Srbija. I pored toga, BiH će biti u problemu kako da podeli donacije s obzirom na to da je u poplavama najviše stradala Republika Srpska, a da je njen predsednik Milorad Dodik u početku odbijao da se federalna država navodi kao oštećena.

Kako je ranije najavljeno, za šest meseci biće održana nova konferencija na kojoj će biti utvrđeno kako je potrošen prikupljeni novac i koliko je još sredstava potrebno da bi se šteta od poplava sanirala.