Beč špijunski centar sveta

Zatražio od Kerija objašnjenje slučaja američke špijunaže u Nemačkoj

 

Austrija ima prijateljski odnos sa stranim obaveštajnim službama, a tome doprinosi i zakon, koji zabranjuje jedino špijuniranje Austrije, ali ne i delovanje sa ove teritorije na druge zemlje.

Lista diplomatskog kora u Austriji jasno ukazuje da mnoge ambasade imaju više osoblja nego što im treba. Višak su špijuni.

Tako SAD i Rusija imaju najviše osoblja u Beču, iako im toliko ljudi nije potrebno.
 

Kurc prozvao Kerija

Jedan broj stranih obaveštajnih oficira je u Austriji prijavljen kao diplomatsko osoblje u ambasadama, konzulatima i međunarodnim organizacijama.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc, iskoristio je nedavni boravak u Beču državnog sekretara SAD Džona Kerija da bi od njega zatražio razjašnjenje slučaja američke špijunaže u Nemačkoj - preko Ambasade SAD u Beču.

Iako je Keri obećao da je spreman da reši sva otvorena pitanja, Kurc će najverovatnije dugo čekati na odgovore.

Beč, posle perioda hladnog rata, i danas važi za centar međunarodne špijunaže. Zakonodavstvo Austrije predviđa samo kazne za delovanje protiv zemlje domaćina, ali ne i drugih - sa tla Austrije.

Ministarka unutrašnjih poslova, Johana Mikl-Lajtner, u sklopu inicijative za novi zakon o zaštiti ustavnosti, planira povećanje kazne za špijunažu.

Međutim, to neće biti lako, jer, kako objašnjavaju raniji obaveštajci, uticaj velikih sila je ogroman u Austriji.

Oni, kako naglašavaju, imaju širok spektar mera za sprečavanje donošenja sličnih pooštravanja zakona.

Takođe su strane obaveštajne službe veoma dobro umrežene sa austrijskom politikom, što je javna tajna, a mnogi akteri nisu čak ni svesni koliko su uplivali u vode špijunaže.

Pripadnici austrijskih službi razmenjuju svoje informacije sa kolegama iz mnogih država sveta.

Znaju sve o Balkanu

Na međunarodnom tržištu špijunaže, austrijske službe su veoma cenjene jer imaju šta da ponude, pre svega sa Balkana.

Naime, Austrija je na Balkanu napravila, kako tvrde bivši obaveštajci, mrežu agenata, koja svoje korene ima još iz doba monarhije. Međutim, ta mreža je navodno dodatno, paralelno izgrađena sa austrijskim vojnim prisustvom u Bosni i na Kosovu.

Isto tako i vojni sistem nadzora vazdušnog prostora pruža važne informacije stranim službama.

Poslanik stranke Zelenih, Peter Pilc, zbog novih navoda u medijima, zatražio je uspostavljanje austrijske službe za odbranu od špijunaže, kako bi se nadziralo delovanje američkih obaveštajaca. On je istakao da bi odgovarajući zakon mogao do jeseni da prođe parlament, pa je već zatražio da se šef predstavništva CIA u Beču - protera iz Austrije. Pilc je ukazao da su meta američkih špijuna pre svega međunarodne organizacije u Beču, kao što su UN i Oebs. Pripadnici obaveštajnih službi, prema dokumentu koji je izneo u javnost, prikupljaju sve informacije o osobama i međunarodnim organizacijama, koje se posle detaljno analiziraju.
- Problem Austrije je što se ne radi samo o zaštiti privatnosti austrijskih građana, već i zaštiti međunarodnih organizacija sa sedištem u ovoj zemlji, za čiju je bezbednost zadužena Austrija - upozorio je Pilc.

Takođe je istakao da se radi i o zaštiti austrijske privrede i naučnih objekata.
Prema njegovim rečima, Austrija je centar američke špijunaže jer postoji veoma mali rizik od otkrivanja.