Brata sahranila, muža krije jezero

Dok su građani Mitrovice oplakivali dvojicu divnih momaka, koji su mnogima bili uzor, negde na dnu jezera dubokog oko 30 do 40 metara, još su ležala tela Aleksandra Miletića i Dušana Nikolića. Mada su gliseri izvučeni iz vode, njih nigde nema, a rodbina i prijatelji koji čamcima krstare Gazivodama očekivali su ronioce i specijalizovane ekipe Kfora i Euleksa da pokušaju da pronađu tela nesrećnih mladića.
 

Posekotine i udarci Na izvučenim gliserima jasno se vidi da je došlo do sudara. Na telu Vladana Stašića uočene su ozbiljne posekotine i udarci. Porodice nisu dozvolile obdukciju pripadnicima Euleksa u Orahovcu, pa će zauvek ostati tajna da li su stradali od povreda ili od davljenja.

Tužno je bilo i u naselju Banje, gde je sa obala Gazivoda iscrpljena Zorka Miletić, Petrova sestra, jecala i dozivala muža Aleksandra nadajući se da je možda još živ.
Njena deca Jakov i Lena izgubili su dobrog oca i voljenog ujaka. Tuga je obarala sve sa nogu i u domu Mirkovića, Petrova majka Dana zapomagala je za sinom i pitala se kako će njegova supruga brinuti sama o dvogodišnjoj ćerkici. Strašno je bilo i u porodicama Dušana Nikolića i Vladana Stašića koji su imali devojke i uskoro je trebalo da se žene.

Svi su bili momci za primer, vredni, pošteni, radni... Drugovali su od detinjstva. Dušan Nikolić je bio profesor u Tehničkoj školi, ali i vlasnik benzinske pumpe, dok je Aleksandar Miletić imao radnju za popravku i prodaju kompjutera. Njegov šurak Petar Mirković bio je vlasnik kafića, a Vladan Stašić je predavao fizičko vaspitanje u osnovnoj školi u selu Bube kod Zubinog Potoka.

- Voleli su jezero Gazivode gde su provodili nekada i po celo leto. Sedeo sam sa njima i gledao utakmicu Nemačka - Argentina, a onda su krenuli u obližnju vikendicu da spavaju i sa sredine jezera čuli smo slabiji i tup udarac, a potom još jedan jači - tužan je Petar Radonjić.