"Italija snažno podržava Južni tok"

Italija, kao predsedavajući Evropske unije, pružila snažnu podršku igradnji Južnog toka

Kako je novinarima u Briselu rekao italijanski državni sekretar za Evropu Sandro Goci, vlada u Rimu smatra da "izgradnja Južnog toka mora da se nastavi, jer će to povećati izvore i pravce snabdevanja Evrope gasom".

Okretanje američkom gasu

Zemlje koje se protive izgradnji Južnog toka misle da bi Evropa mogla da se osloni mnogo više na dostavu američkog tečnog gasa, koji se mahom dobija iz uljnih škriljaca, mada je za to nužno izgraditi zahtevnu infrastrukturu i lučke terminale. Prema tvrdnji Vladimira Putina, to se ne može desiti jer je ruski gas jeftiniji od američkog tečnog gasa, koji je uvek skuplji na svetskom tržištu.

Evropska komisija je u više navrata stavljala do znanja da za EU Južni tok nije prioritet, ali da je dobar svaki novi izvor i put dotoka energenata u Evropu.

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je upozorio da se pri odlukama oko Južnog toka moraju imati na umu i okolnosti vezane za ukrajinsku krizu i poremećene odnose s Rusijom, mada je stalno naglašavao da je sporno to što sporazumi koje su sklopili Rusija i više članica Unije, kao i Srbija, nisu u skladu s propisima EU.

Italijanski državni sekretar Goci je ukazao i na stavove šefice italijanske diplomatije Federike Mogerini koja je, u svojstvu predsedavajućeg Saveta ministara EU, posle posete Kijevu, došla i u Moskvu i stavila do znanja da je Južni tok "veoma značajan za energetsku bezbednost naše zemlje, ali i za celu oblast Evrope".

Najveći pritisak vršen na Bugarsku

Najveći pritisak je dosad iz EU i Amerike vršen na Bugarsku koja je privremeno zaustavila izgradnju deonice Južnog toka, iako se ona gradi u međunarodnim teritorijalnim vodama Crnog mora. Istraživači Centra za evropsku politiku (EPC) ukazuju na stav Bugarske da ta zemlja prevashodno želi da obezbedi svoje ekonomske interese.
"Bugarska politička elita smatra da se neke zemlje Evropske unije dvolično postavljaju kad traže od Bugarske da odustane od tog projekta, a istovremeno same dobijaju gas iz Rusije", istakla je analitičarka EPC-a Amanda Pol.

Italijanska ministarka, koja je razgovarala s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i šefom diplomatije Sergejom Lavrovom, je predočila i da izgradnja Južnog toka "mora biti usaglašena s propisima EU o sektoru energetike".

A, kako je dodala, Italija je "spremna da radi na unapređenju dijaloga između Rusije i Evropske unije s tim u vezi"i takođe je pozvala Putina da učestvuje na sastanku evropskih i azijskih lidera u oktobru u Milanu.

Šef misije Ukrajine pri EU, ambasador Konstantin Jelisejev je saopštio da će Evropska unija "primeniti dvojaka merila" ako istraje na izgradnji Južnog toka, s obrazloženjem da su EU i Ukrajina krajem juna potpisale sporazum o sporazumu o pridruživanju.

Jelisejev je, štaviše, izneo tvrdnju da je Južni tok "projekat iz političkih pobuda" i zatražio da Italija, kao predsedavajući EU, ima na umu i gledišta članica EU koje se protive izgradnji ovog gasovoda. A to su pre svega Švedska, baltičke zemlje, Poljska i Velika Britanija, koje, kao i SAD, smatraju da Evropska unija mora da bitno smanji strategijsku zavisnost od ruskog gasa.