Separatizam jede Evropu, bogati beže od sirotinje

Mapa Evrope i krizna područja koja traže odvajanje

 

Sve više Škota je za nezavisnost od Velike Britanije. Nova anketa je pokazala da je 44 odsto Škota - za, a isto toliko - protiv. Radi se o povećanju broja pristalica nezavisnosti posle političkog poraza Londona u pokušaju da spreči dolazak Žan Klod Junkera na mesto predsednika Evropske komisije.

U španskoj Kataloniji referendum o samostalnosti biće održan u novembru. Čak 70 odsto stanovništva podržava raskid sa Madridom. I Baskijci imaju veliku želju da budu samostalni.

Grenland takođe čeka nezavisnot, kao i Farska ostrva. Tu su i oblasti Padanija i Veneto u Italiji, zatim Korzika i Bretanja... Rumunski Mađari sve češće pokazuju nezadovoljstvo, a sada to čine i Rusi u Ukrajini. Analitičari ukazuju na ozbiljni problem Belgije i spor Flamanaca i Valonaca, zatim na Kipar, na situaciju na Balkanu.

Uz etničke razloge, ekonomija postaje sve veći adut za nezavisnost. Škoti ističu da je skoro 85 odsto svih severnomorskih nalazišta u njihovim vodama. U poslednjih 40 godina u Severnom moru vadi se više od 40 milijardi barela nafte, a procenjuje se da je ima za oko 30 godina.

U slučaju pozitivnih rezultata na referendumu 18. septembra, Škotska će se odvojiti od Velike Britanije 24. marta 2016. godine. Datum nije slučajan. Tog dana 1603. godine Džejms Šesti Škotski postao je - Džejms Prvi engleski. Škotska, Irska i Engleska ujedinile su se u "personalnu uniju". Za škotske nacionaliste to je bio početak porobljavanja...