Srpska straćila milion maraka?

Kako su objavili banjalučki mediji, pod lupom je poslovanje od 2008. godine do danas. U Specijalnom tužilaštvu potvrđeno je da se sprovode određene provere, ali je naglašeno da ne mogu da iznose više informacija.

Novac je iz budžeta Istorijskom projektu Srebrenica prosleđivao Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica. U Centru su potvrdili da je tužilaštvo tražilo dokumentaciju o poslovanju Istorijskog projekta Srebrenica, od osnivačkih akata, pa do toga koliko i kada je bilo uplata iz budžeta na njihov račun. Ranije su mediji objavili da je ova organizacija od osnivanja pa do danas iz budžeta dobila više od milion maraka.

Najviše zamerki na rad Istorijskog projekta Srebrenica imao je bivši predsednik RS i aktuelni narodni poslanik Dragan Čavić, koji je u nekoliko navrata tražio podatke o delovanju ove organizacije. Ti zahtevi proizveli su pravi rat Karganovića i Čavića. U poslednje vreme mogu se čuti i Karganovićeve optužbe na Čavićev račun da je najodgovorniji za izveštaj o Srebrenici iz 2004. godine kada je utvrđen broj stradalih u tom mestu. Karganović optužuje Čavića da je potpisom na taj izveštaj bukvalno stavio omču oko vrata Srpskoj.

Konzul Tongoa Banjalučki portal objavio je neverovatnu priču o Karganoviću koja seže do 1973. godine. Tada su američke novine objavile da je u Čikagu zatvoren konzulat Kraljevine Tongoa, i to zbog generalnog konzula - Stefana Karganovića. Prema tim navodima, Karganović je priznao da je sam sebe imenovao tongoanskim diplomatom, dok vlasti te države ne odobre njegov angažman. - Sam Karganović kaže da se informisao o tongoanskoj politici kroz poštanske marke i odlučio im je potreban čikaški konzul zbog promocije turizma - navodila je štampa.

Stefan Karganović ovih dana odbija da komentariše informacije o pokretanju istrage. Kratko je izjavio da sve detalje treba potražiti u tužilaštvu.

Inače, Karganović se našao nedavno na udaru brojnih pojedinaca i organizacija kada je u knjizi "Rušenje Republike Srpske" sačinio navodnu listu stranih plaćenika, neprijatelja i rušilaca Srpske. Na spisku se našle javne ličnosti, novinari i neke nevladine organizacije od kojih su brojne podigle tužbu protiv njega.

Zbog činjenice da se ova knjiga nalazi u okviru edicije Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika, a objavljena je i na sajtu ove stranke, sve je otišlo na viši politički nivo. Epilog bi trebalo da dobije na sudu, kada će Karganović morati da se suoči sa onima koje je proglasio stranim plaćenicima.