Vozač Hitne: Nisam zgazio mladića, ali svejedno plačem
Prema prvim rezultatima policijske istrage, do nesreće je došlo kada je mladić pokušao da pretrči tramvajske šine kod broja 111, i to van pešačkog prelaza. Prešao je jedan deo šina, a onda je ugledao vozilo Hitne pomoći, koje je pod rotacijom išlo u pravcu ka centru grada. Vratio se korak unazad ne gledajući iza sebe, i u tom trenutku ga je udario tramvaj.
Mladića je tramvaj udario levim prednjim delom i retrovizorom, a od siline udarca, dečko je odbačen na drugi deo šina, baš pred točkove kombija, koji se uz škripu guma zaustavio tik ispred mladićevog tela.
"Bilo je stravično. Znam da nisam ništa kriv, upalio sam rotacije, u vozilu sam imao srčanog bolesnika kome je pozlilo i vozili smo ga u Urgentni centar. Imali smo pravo da idemo šinama. Dečak mi je odjednom pao na vozilo. Mislio sam da sam ga ja udario. Onda sam video da nisam, ali mi je jednako teško. Momak ima godina kao moj sin. Užasno se osećam", jedva priča Ljubomir Đurić.
Lekarka Jelena Stevanović, koja se takođe nalazila u vozilu, izašla je i pokušala da ukaže pomoć mladiću.
"Samo je odmahnula glavom. Od siline udarca, mladiću je razbijena glava i odmah je preminuo. Pojavio se policajac u civilu, izvadio je značku i rasterao ljude koji su se za nekoliko sekundi okupili. Stigla je i druga ekipa Hitne pomoći. Izuzetno teško mi je pala ova tragedija. Radim kao vozač 25 godina i nikada mi se ništa slično nije dogodilo", kaže Đurić.