Jalovište iz Grota nam truje vodu

Na ivici bankrota U rudniku Grot se mesečno izvadi oko 14.000 tona rovne rude, od čega ostaje 800 do 850 tona koncentrata olova i cinka kao finalnog proizvoda koji se izvozi u Bugarsku jer u Srbiji nema topionica. Ima 400 zaposlenih i jedini je rudnik u Pčinjskom okrugu koji radi. Nema vlasnika, već njime upravlja većinski poverilac, firma Trend kompani iz Jagodine, koja ima više od 91 odsto potraživanja. Prošle godine rudnik je proglasio bankrot, ali ga je Privredni apelacioni sud poništio.

- Redovno pratimo zagađenja prirodne sredine oko rudnika Grot, a ovog puta smo došli posle prijave i opravdane reakcije MZ sela Korbevac, koja nas je upozorila da je u jalovištu rudnika Grot, gde se akumulira, voda zagađena olovom i cinkom. Seljani su ustvrdili da su promene u reci vidne, što znači da je rudnik ispustio veoma veliku količinu vode iz jalovišta i time ugrozio vodotok Korbevštice - kaže Vasilev.

Članovi Zelene mreže uočili su primese jalovine u potoku koji protiče iz dna brane. Jalovina olova i cinka preko Kobrevačke reke preti da se ulije u Južnu Moravu, na šta su odmah upozorili.

- Primećeno je na jednom kilometru do ulivanja Korbevštice u Južnu Moravu da je veoma zagađena gvožđem, manganom, kadmijumom i olovom. Izvor zagađenja je najverovatnije jalovišta rudnika olova i cinka Grot u Krivoj Feji. Meštani vodu iz Korbevačke reke koriste za napajanje stoke i zalivanje bašti - navodi Vasilev.

Pastrmka izumrla

Podatke o zagađenju Zelena mreža dostavila je Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

- Jalovište je površine od oko tri do četiri hektara, a iz njega se širi miris teških metala. Vetar nosi otrovnu prašinu ka dolini gde protiče Korbevačka reka. Reka je često mutnobele boje, što može biti posledica spiranja teških metala s jalovišta. U reci više nema autohtone vrste pastrmka, po navodima lokalnih ribolovaca - kaže Vasilev.

Dopis pod naznakom "hitno" upućen je i Gradskom veću Vranja, i u njemu se navodi:
"Dana 17. januara 2013, na poziv meštana sela Korbevca, koji danima posmatraju reku Korbevšticu, jer je promenila boju i sumnja se da dolazi jalovina iz brane u Krivoj Feji. Na licu mesta smo primetili da su u koritu reke velike količine nataložene jalovine, koja izlazi iz brane. U najkraćem roku izvršiti mikrobiološke i hemijske analize na teške metale." I tako je stvar krenula administrativnim putem, kome ovde, kao što je poznato, kraja nema.

Inspektorka za zaštitu Srbije

Tadašnja većnica za ekologiju u gradskom veću Vranja Nela Cvetković predmet je uputila Goranu Stojanovu, republičkom inspektoru zaštite životne sredine u Nišu, a ovaj ga je prosledio Beogradu, iz koga 11. marta 2013. godine stiže odgovor da je 19. februara, postupajući po prijavi, republička inspektorka Zavoda za zaštitu Srbije izvršila vanredan inspekcijski pregled, uprkos lošim vremenskim uslovima, na tri mesta: glavni kolektor ispod brane jalovišta, iz Seliškog potoka, i pre ulivanja Korbevštce u Južnu Moravu. Rezultat - nema zagađenja životne sredine od strane jaloviša rudnika Grot.

Sunđeri i Morava Simpo Pen se bavi proizvodnjom sunđera i vate. Proizvodnja je u Bujanovcu, a preduzeće je osnovano 2003. godine izdvajanjem iz Simpa i od tada truje životnu okolinu ispuštanjem najotrovnijih hemijskih supstanci u obližnju Južnu Moravu. Međutim, u fabrici tvrde da poseduju vrhunsku opremu i tehnologiju i da nema nikakvih bojazni od zagađenja okoline.

Međutim, po izveštaju o havariji Agencije za zaštitu životne sredine: "dobijena vrednost ukupnog olova je odstupala od propisane prosečne godišnje koncentracije". Pa, otkud je to olovo? Meštani Korbevca ironično kažu da je verovatno iz rudnika Zajača kod Loznice!

Prema informacijama iz Zavoda za javno zdravlje iz Vranja, ova institucija vrši ispitivanje kvaliteta otpadnih voda na svaka tri meseca, prevashodno iza jalovišta rudnika Grot u Krivoj Feji. U toku 2013. godine uzeti su uzorci 21. februara i iz Seleškog potoka, kao i iz Korbevštice. I sve je bilo u skladu s propisima. Ali, Zavod je 3. juna ponovo uzeo uzorke i tada je voda iz kolektora kod jalovišta imala pet do šest puta veće vrednosti gvožđa i cinka!

Meštanin Korbevca Stojan N. navodi da jalovište rudnika olova i cinka Grot iz Krive Feje koje se taloži u obližnjem jezeru oivičenom branom, odlazi delom u reku Korbevšticu, a da on i meštani to gledaju svojim očima:

- Šta to znači? Stiže nam smrt preko vode koju koristimo za uzgajanje povrća i voća jer tako direktno unosimo olovo. Još gore je što su pored reke i seoski bunari iz kojih pijemo vodu, pa se pitamo zašto nam neko neodgovoran ubija decu!

Pisma rukovodstvu Na ekološke probleme jalovišta rudnika Grot prva je ukazala Zelena mreža Pčinjskog okruga, koja je se dopisima obraća i rukovodstvu rudnika, i Gradskoj opštini Vranjska Banja, Mesnoj zajednici Korbevac, Gradskom veću Vranja, pa sve do resornog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Agenciji za zaštitu životne sredine.