Decu hrane pokvarenim kašama

Pred ulazom u halu broj 5 postavljene su ogromne rešetke. Njih 329 Obrenovčana, danas stanovnika sajma, koristi za sušenje veša. Pred ulazom broj 11 "divan" su organizovali oni koji uživaju u duvanu. Posedali kao pred kapijom sa komšijama, za koje možda do tada nisu ni znali da su im sugrađani. Pitanje imate li sve što vam treba - zvučalo je kao vic.
 

Nemaju uslova za spremanje hrane Nikica Jakšić, sekretar Crvenog krsta u opštini Savski venac, kaže da njegova organizacija čini sve da se pobrine za uslove boravka i zdravlje raseljenih Obrenovčana. - Nemamo uslova da im poslužimo kuvanu hranu, jer nemamo uslova za spremanje. To nam ne dozvoljava ni sanitarna inspekcija. Podelimo ono što dobijemo, hranu koja ne može da izazove zdravstvene probleme - kaže Jakšić. On ističe da razume nezadovoljstvo Obrenovčana i dodaje da je tome malo i doprinelo splasavanje pristizanja pomoći građana. - Sada pomoć stiže ujednačeno i jednolično - dodaje on.

- Imamo paštete, za doručak, ručak, večeru, svaki dan. Ali, imamo razne - pileću, svinjsku, goveđu. Nismo jeli meso ne pamtim. Imamo i mesni narezak, ajvar, čokolade - žustro je odgovorila Eljmaza Sadiki.

Na pitanje kada misli da će se vratiti kući, samo vrti glavom.

- Dokle ovako - ne znam. Kuća u Obrenovcu se srušila sa sve stvarima unutra. Ne možemo ništa da izvadimo. Stavili su traku oko ruševine da se ne ulazi. Sve što mogu jeste da čekam - dodaje ona.

Sadikijeva je među onima koji su najduže zbrinuti u hali. Ona teško vidi i treba joj pomoć i za odlazak do toaleta. Povrh svega, kaže, lekova za nju više nema.

- Trebaju mi ma koji lekovi za oči. Ne vidim uopšte. Neko me uvek drži za ruku kada idem u toalet. A higijena je vrlo loša. Kada idemo da tražimo vlažne maramice, kažu dobićete posle ručka. Kada odem posle ponovo, kažu dođi kasnije. I tako me stalno šetaju - tvrdi ona.

U ovim objektima smešteno je i 87 dece. Željko Paunović sa suprugom Nadom i četvoro mališana već 26 dana živi na tri spojena dušeka na Sajmu. Za Jasnu, Aleksandru i Pericu to je i prostor za spavanje i za igru. Deci je potrebno sve, a najviše četvoromesečnom Nemanji. Uslovi su, tvrdi njegov tata - katastrofa!

- Sve nam nedostaje. Da nemamo pare, ne bismo ni jeli. Daju deci pokvarene teglice sa kašicom. Paštetu i narezak jedemo svaki dan, poslednjih 15 dana. Sada nema više ni tog nareska. Dobijemo napolitanke, mleko kad-kad, ali ga pretežno kupujemo. Pampers sam kupovao za dete jer nisam mogao da ih dobijem - tvrdi Željko.

Rashlađuju se na kiši Živana Stojadinović na Sajmu živi sa dva unuka. Njen nepokretan suprug odatle je prebačen u Pančevo, a ona u halu. - Ovde nemamo grejanje. Kada je sunce, toplo je, onda padne kiša pa nas rashladi. Ćutimo i trpimo. Ali, eto, zahvalna sam i što sam ovde, jer nemam sredstava da odem - kaže ona.

I njihova kuća u Obrenovcu je potpuno potopljena. U Beogradu se sam, dodaje, ne bi snašao, a ni ostanak u improvizovanom kolektivnom centru nije opcija.

- Već sam pri kraju sa živcima. Svako bi voleo da bude u svojoj kući. Ovde su uslovi kao za stoku. Na dva metra od naših kreveta spava bolestan čovek koji po celu noć kašlje, a oko njegovog kreveta nema paravana. Kako da se ne plašim za zdravlje dece, kada spavaju na dva metra od njega. Eto, pre neki dan je jedna beba završila u bolnici, sa temperaturom od 40 stepeni. Ako se situacija ne reši, pošto ne mogu na livadi sa porodicom na živim, razvalićemo nešto u Obrenovcu pa ćemo da živimo - ogorčen je ovaj Obrenovčanin.

Paunović, ali i drugi pojedinci sa kojima smo pričali uputili su nas na magacin Crvenog krsta koji se nalazi u hali 3. Dok oni misle da je tamo puno hrane, Nikica Jakšić, sekretar Crvenog krsta na opštini Savski venac, pokazao je da je 80 odsto donacija voda. Osim toga, ukazao je i na donaciju džakova proklijalog krompira koji nikako ne sme da se koristi za ishranu. Donator je nepoznat.