Upozorenje dijaspori (4): Trauma gora od štete

- Provalnici su mi ukrali neke predmete koje smo nasledili, što nam je više emotivna nego materijalna šteta. Takođe su mi odneli i deo garderobe. Posle provale ne možete odmah uočiti šta vam je sve ukradeno. Treba vam više meseci da ustanovite šta je odneto - priča naš sagovornik.

- Ja sam tek posle godinu dana ustanovila da mi je, na primer, odneta jedna od najmilijih torbi. Iako se nisam potresla odmah posle provale, 12 meseci kasnije, kada sam tražila tu torbu ja sam zaplakala - rekla je N. V. iz Beča.
 

Saveti policije Austrijska policija savetuje građanima da zamole komšije da uklanjaju reklamni materijal sa vrata njihovih stanova i kuća, kako provalnici ne bi mogli da ustanove da su duže odsutni. Isto tako savetuje se i ugradnja određenih uređaja, od kojih neki nisu ni skupi, a koji simuliraju prisutnost stanara, kao što su automatski prekidači za svetla, ili neki uređaji koji simuliraju, noću, da je uključen televizor. Pored toga savetuje se ugradnja ojačanih vrata ili barem specijalnih brava, koje se teže obijaju, što važi i za prozorska i balkonska vrata.

- Pored toga što vam odnesu vredne stvari provalnici naprave i veliku štetu na vratima, prozorima, što vas prilikom opravke dodatno košta. Posle provale sam bio prinuđen da pozovem posebnu službu da bi mi otvorili vrata stana, jer su ih provalnici oštetili do te mere da su se zaglavila. Majstor se mučio više od sat vremena da otvori vrata. Na kraju mi je ispostavio račun na više od 1.000 evra - naveo je M. M. iz Beča.

Svi sagovornici "Vesti" ukazuju da se dugo vreme, posle provale, nisu osećali bezbedno u svoja četiri zida.

Austrija, kao i mnoge druge zemlje zapadne Evrope suočena je sa porastom krivičnih dela provala u stambene objekte, zbog čega zvaničnici traže povećanje kazne za provalnike. Prema najnovijoj statistici o krivičnim delima zabeležen je porast provala u stanove i kuća za 7,2 odsto.

Ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner zbog toga traži oštrije zakonske mere za kriminalce. Trenutno je za krivično delo provale predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
 

U statistici o kriminalu za prošlu godinu zabeleženo je smanjenje ukupnog broja krivičnih dela za 0,3 odsto, ali istovremeno je broj provala porastao. Prema statistici Ministarstva unutrašnjih poslova svakog dana se, u proseku, obije oko 45 stanova i kuća.
 

Statistika pokazuje i da je 72,3 odsto uhapšenih provalnika stranog porekla, pretežno iz Rumunije, Srbije i Albanije.

Lopovi se ne plaše kazni

Ministarka Mikl-Lajtner bi želela da se najmanja kazna poveća na godinu dana i to je predložila ministru pravosuđe Volfgangu Brandšteteru, koji u osnovi podržava ovu inicijativu.

Upozorenje dijaspori: 1. Provalnici stižu sa Istoka 2. Provalnici stižu sa Istoka 3. Lopovi haraju i u "zemlji satova"

Trenutno radna grupa razmatra predlog kako bi bio unet u aktuelizovanje Krivičnog zakona, a konačan ishod rada trebalo bi biti poznat do jeseni.
Mikl-Lajtner bi želela da povećanje kazne stupi na snagu od 1. januara iduće godine.

- Moramo smanjiti broj ovih krivičnih dela - naglasila je ona dodajući da provale predstavljaju upad u privatnost i često su za žrtve "traumatično iskustvo", te je zbog toga opravdano povećanje kazni.

Naime, policija je često suočena sa "starim poznanicima", jer mnogi provalnici "odsede" kratke zatvorske kazne i potom se ponovo vrate svom "zanatu".

Aktuelne kazne, prema rečima Mikl-Lajtner, nisu dovoljno rigorozne i ne plaše provalnike.

- Očigledno, kazne od šest meseci ne znače ništa - dodala je ona.

Kraj