Iskri u Bariču, guši u Beogradu

Prva iskra Barič: Industrija je mrtva, ali ostao je otpad

 

Izveštaj ekspertskog tima UN, koji je radi utvrđivanja posledica stigao u Srbiju dan posle katastrofalnih poplava, ukazuje da u Bariču nisu adekvatno uskladištene opasne i štetne materije čije bi izlivanje moglo dovesti do zagađenja podzemnih voda s dugoročnim posledicama po život ljudi. U izveštaju koji je nedavno predat Vladi Srbije, eksperti UN su utvrdili da su plastični kontejneri s uništenim materijalom u ovoj fabrici u lošem stanju i neadekvatno uskladišteni, a kako kažu, stiče se i utisak da je u Prvoj iskri - LAB DOO cela lokacija u stanju propadanja.
 

Da je Beograd prvi na udaru, ukazuje direktor Fakulteta za primenjenu ekologiju pri Univerzitetu Singidunum Dejan Marković. On ističe da Srbija nema dovoljno stručnih kadrova, posebno ministarstvo, ni plan za ovu oblast. Marković podseća da u poslednjih godinu dana nije finansiran nijedan projekat iz oblasti životne sredine.

Ovaj stručnjak ukazuje za "Vesti" da bi sreća u nesreći mogla biti što je hemijska industrija u Bariču na izdisaju, ali nije jedina opasna po život ljudi. Pored Šapca koji pominju eksperti UN, potencijalna opasnost su Loznica, Kruševac i još neki gradovi.

- Država je pri privatizaciji Prve iskre koja je rasparčana, pa prodata, između ostalog i nekim istočnoevropskim privatnicima, obećala rešiti problem opasnog otpada, ali se ne zna šta je posle toga u Bariču ostalo. Beograd je preblizu i u velikoj opasnosti u slučaju ozbiljnog incidenta - kaže on i dodaje Beograđani piju vodu sa Dunava i Save u čijoj su neposrednoj blizini skladišta otpada.

Prema rečima predsednika Stranke zelenih Ivana Karića, iako je u industrijskom smislu mrtav kao i pola srpske privrede, Barič zbog opasnog otpada i cisterni koje su tamo i dalje predstavlja veliku opasnost za stanovništvo.

- Država ne brine o životnoj sredini, nema posebno ministarstvo, već je ekologija prirepak Ministarstva poljoprivrede. Još 2012. ukinut je Fond za razvoj životne sredine. Ne zna se gde završavaju prihodi od taksi poput onih za zagađenje i ambalažu otpada. Tako je već dve i po decenije, ali će nas otrezniti poglavlje 27 u pregovorima sa Briselom - kaže Karić za naš list.