Poplave strašnije od NATO bombi

- Živim u Boljevcu, selu preko puta Obrenovca i kod nas je veliki balon za prihvatanje ljudi evakuisanih s poplavljenog područja, a nažalost mislim da će se taj prihvatni centar još puniti ljudima, koje sada premeštaju iz hala i hotela u Beogradu. Sve u svemu, mi iz Boljevca smo se sami organizovali. U subotu ujutru, 17. maja sam sa svojim kumom Draganom Ilićem izvezao čamac i krenuo ka Obrenovcu - priča Čalić i kaže da jednostavno, više nije mogao da bude samo nemi posmatrač prirodne katastrofe i užasnutih ljudi, koji su za sobom ostavljali sve ono što su sticali decenijama i kretali u neko od prihvatilišta sa smotuljkom lekova ili najosnovnijih stvari, dokumenata i po neku crkavicu...
 

Strah umirio životinje - Jednog trenutka u mom čamcu su bile dve mačke, 10 odraslih pasa i četiri šteneta. Naravno, svi su krenuli sa svojim vlasnicima. Tako da je čamac bio pun. Neverovatno je kako su te životinje bile mirne i staložene, kao da su znali šta se dešava. Ležale su na dnu čamca bez pomeranja - kaže Miloš.

- Izašli smo na onaj deo Obrenovca, odnosno deo Teromoelektrane između starog i novog groblja, prema selu Rvatima, koje je samo dan ranije, u petak, 16. maja bio potpuno suv, a te subote je već bio pod vodom. Ideja nam je bila da pomognemo Draganovoj svastiki, zapravo, njenoj porodici, koja je ostala u vodom opasanom i poplavljenom Obrenovcu. Naravno, usput smo spasavali i neke druge ljude na koje smo nailazili - priča Dragan, kome je ova prirodna katastrofa koja je zadesila Srbiju, samo izbistrila sećanja na sarajevske muke.

- Kasnije nam se pridružio i komšija Marko iz Gorske službe i tako smo nas trojica više od 24 sata, neprekidno, prebacivali ljude s jedne strane Obrenovca na drugu, u Boljevce. Mi smo prevozili i životinje, jer smo apsolutno razumeli sve one koji nisu mogli da se rastanu od svojih kućnih ljubimaca - veli Miloš i dodaje kako još uvek oseća gorčinu u ustima, jer se poistovetio sa onima koje je katastrofalna poplava dovela na rub prosjačkog štapa.

Starce pritisla depresija - Sama činjenica da neko preko noći ostane bez sve imovine koju je decenijama sticao i možda, još i nasledio, je jeziva. Sve vreme se pitam, kako starinama koje su ušle u osmu deceniju života objasniti da u život kreću ispočetka? Kako da starost dočekaju kao podstanari ili beskućnici? Pa njihove penzije, u najboljem slučaju nisu dovoljne samo za režijske troškove i lekove, a kamoli za obnovu kuće - pita se Miloš.