Svet boksa ostao bez Čudesnog Metjua

Muhamed je bivši prvak sveta u poluteškoj kategoriji, a među ljubiteljima boksa bio je omiljen kako zbog uzbudljivog stila borbe, tako i zbog toga što je prevazišao teško detinjstvo i siromaštvo. Prve vesti o smrti borca znanog kao "Čudesni Metju" pojavile su se u nedelju uveče, ali je zvanična potvrda iz bolnice u Filadelfiji
objavljena tek u ponedeljak. On je dugo bolovao od amiotrofične lateralne skleroze, koja se u SAD naziva i bolest Lua Geriga.

Muhamed se sredinom sedamdesetih dva puta sastajao sa jugoslovenskim i
hrvatskim bokserom Matom Parlovim, koga je jednom pobedio, a drugi put je bilo nerešeno. Muhamed je rođen 1954. kao Maksvel Antonio Louč. Majka mu je umrla
dok je bio mali, pa se zato preselio kod tetke. Kada je napunio pet godina, tetka je shvatila da ne može da ga izdržava i rekla je njegovom bratu da ga odvede u centar grada i da ga tamo ostavi. Brat ga je odveo u centar grada i otrčao, a petogodišnji Maksvel je probao da potrči za njim.

"Probao sam da ga stignem, trčao sam koliko sam mogao. Ali, imao sam samo pet godina. Trčao sam da preživim, ali nisam uspeo da ga stignem", prepričao je Muhamed taj događaj godinama kasnije.

Policija ga je pronašla samog i uplašenog na ulici, a prihvatio ga je katolički red, koji mu je dao ime Metju Frenklin. Metju je biblijsko ime Mateja, a Frenklin po ulici u kojoj je pronađen. Muhamed je uvek pričao da mu je najveći uspeh u životu to što je preživeo detinjstvo u Filadelfiji. Bio je sitno dete i stalno se selio po starateljskim porodicama i školama, gde je često bio maltretiran. Sve dok nije pronašao bokserski klub Džuniper u Južnoj Filadelfiji. Tada je otkrio svoj poziv i svu energiju usmerio na boks, da bi debitovao sa 17 godina. Trener mu je pokazao pre toga koliko je teško biti bokser i koliko bola treba da se istrpi za to.

"Nisam mogao da verujem da ljudi mogu da podnesu toliko batina. Trener mi je kazao: 'ovako će biti ako postaneš profesionalac. Da bi pobeđvao, moraš da budeš spreman i psihički i fizički'. Tada sam znao da ću biti dobar, jer sam mogao da istrpim mnogo batina. Kada sam postao šampion prozvali su me Čudesni Metju. Bio sam poznat po tome što se vraćam iz nokdauna, što često upadam u nevolje i
padam, ali se stalno vraćam", govorio je Muhamed.

Bio je poznat po snažnoj desnici i akcionom stilu borbe. U čuvenoj odbrani titule protiv Jakija Lopeza (Yaqi Lopez) 1980, Muhamed je primio skoro 70 čistih udaraca, a da nije uzvratio. Ali, nije odustao i potpuno je preokrenuo borbu i pobedio tehničkim nokautom. Titulu u poluteškoj kategoriji osvojio je 1979. godine i branio je devet puta. Iz boksa se povukao 1992. godine sa učinkom od 49 pobeda,
16 poraza i tri nerešena meča. Od toga je 35 borbi dobio nokautom. Član Međunarodne bokserske kuće slavnih postao je 1998. godine. Po penzionisanju je bio zastupnik beskucnika, ali je pre četiri godine i sam ostao bez doma, da bi uspeo da se skrasi pred kraj života.

Vrhunac slave doživeo je krajem sedamdesetih godina, ali mu je popularnost revitalizovana u 21. veku, kada su snimci njegovih borbi postali opšte dostupni, tako da su i mlađi ljubitelji boksa mogli da uživaju i borbama ovog ratnika. Vrlo rano u karijeri je primio islam, a bio je jedan od trojice američkih poluteškaša-šampiona koji su postali muslimani u tom periodu. Druga dvojica su Edi Mustafa (rođen kao Edi Gregori) i Dvajt Muhamed Kavi (rođen kao Dvajt Brekston).