Hrvatska pred bankrotom

Iz Evropske komisije su poručili da Hrvatska, prema svim pokazateljima, ostaje u recesiji, i procenili da će sve druge države u regiji "rasti".

Ukupni prihodi budžeta u aprilu dostigli su 9.795 milijardi kuna, a mesečni minus na kraju prvog kvartala sveo se na 204 miliona kuna. Problem je što se jaz između prihoda i rashoda budžeta od 2009. godine ne smanjuje.

Bilten Hrvatske narodne banke pokazuje da se taj raskorak u 2013. jako proširio.

Umesto da se deficit državnog budžeta smanjuje, a razmak između krivulja koje pokazuju prihod i rashod države sužava, on je u ovoj godini nastavio da se silovito širi.

Prošle, 2013. godine, Hrvatska je postala član EU, pa je Evropska komisija stavila Zagreb u proceduru za otklanjanje prekomernog deficita, s nalogom da u 2014. smanji deficit za 2,3 odsto, a u naredne dve godine za po jedan odsto BDP-a.

U izmenjenom budžetu za 2014. godinu za sanaciju zdravstva trebaće 3,2 milijarde kuna, a doprinos Hrvatske EU biće udvostručen sa 1,8 milijardi kuna l na 3,6 milijardi kuna.

Najgore od svega je što pad potrošnje i razduživanje privatnog sektora u Hrvatskoj ni šest godina od izbijanja finansijske krize nisu zaustavljeni.

Za potrebe servisiranja duga i deficita, država će trebati da dodatno "namakne" oko šest milijardi kuna godišnje. Dva su potencijalna izvora: porez na imovinu ili zadiranje u penzije.

Prva mogućnost za beg od bankrota jeste radikalno i brzo fiskalno prilagođavanje situaciji, plus reforme sa popratnim posledicama u minimalnom iznosu od oko tri odsto BDP-a ili desetak milijardi kuna.

Ekonomisti tvrde da je vlada ovo morala da učini još na početku mandata, ali je izbegla taj potez.

Druga mogućnost je devalvacija valute, reprogram javnog, odnosno inostranog duga, uz asistenciju Brisela i rekonstituciju društva.

To je, smatraju ekonomisti, sada najizlednija i poslednja mogućnost koju hrvatske vlasti još imaju na raspolaganju.