Umiremo, stradamo, a banka traži ratu

Očaj: Kovačevići smešteni u nekoliko kvadrata

U ništa većoj prostoriji pored, njena baka Gordana Kovačević (60) pali cigaretu na cigaretu sklupčana u kraj dvoseda. Plače. U te dve sobice trenutno spava njih šestoro: dve unuke, Tijana (3) i Tamara (13), snaja Milena (32), sin Dejan, i Milenina rođaka Slavica Ćirić, koja ih je i primila u nevolji...

Kovačevići su iz poplavljenog Obrenovca stigli u kućerak na Crvenom krstu u subotu po podne. Žene i deca su prebačeni helikopterom. Muški su do kraja branili ono što se braniti nije moglo...

Kamate

Oslonjeni jedni na druge, jedinu želju Kovačevići su imali da se skuće i žive koliko-toliko normalno. U nedostatku drugih rešenja, Milorad Kovačević je prvi podigao kredit da se sredi porodična kuća. Ratu, oko 70 evra mesečne kamate, preuzeo je Dejan. Supruga Gordana sve i da je htela, sa penzijom od 14.000 dinara (oko 110 evra) ne bi mogla.
- Naravno da nikome nikada nismo ostali dužni, pa ni sada nećemo. Ali mi je neshvatljivo ponašanje tih ljudi u trenutku kada nas je sve zadesila ogromna tragedija. U krajnjem slučaju, eto im kuće. Pliva u vodi. Neka od nje naprave bazen - ogorčen je Dejan Kovačević.

Zna sve to Gordana. Zna i da kad deca nisu besna, ni kuća nije tesna, ali nije to. Ne plače zbog toga. Plače zbog Tijane. Malom anđelu još niko nije imao hrabrosti da kaže da su joj tata Srđan i deda Milorad mrtvi već godinu dana. Plače i zato što zna da je veliko pitanje šta će biti sa njima kada potop prođe. Jer, sva je prilika da će im banka, zbog neplaćenih rata kredita - sve oduzeti.

Bankarske službenike ne zanima što njen sin nije znao kada je uzimao kredit da će umreti. Verovatno se onda ne bi zaduživao... Potpuna ironija.

Priča porodice Kovačević iz Obrenovca je jedna od najjezivijih u tragediji koja je zadesila Srbiju.

Od prošle godine do sada ova porodica je ne samo ostala bez dva stuba porodice, imovine, vidljive budućnosti, već i sa ogromnim bremenom kako isplatiti kredit koji je "uništila" voda.

- Od juna prošle godine kao da smo se na Boga kamenjem gađali. Deca su se pripremala da idu na more, kada je tog 21, iznenada, u roku od 20 minuta preminuo moj suprug Milorad. Infarkt. Nepuna dva meseca kasnije, od srca pada i mlađi sin Srđan. Nikada od kijavice nije bio bolestan. Snaja je prodala kola da bismo ih sahranili i digli spomenike - počinje neverovatnu sudbinu njene porodice Gordana Kovačević.

Ne zna za sudbinu tate i dede: Mala Tijana

Plače i priča.

Njen sin Dejan (42) je smiruje i nastavlja:
- Supruga i ja živimo u stanu, u delu Obrenovca koji je najmanje nastradao, a Srđan sa porodicom i našim roditeljima u porodičnoj kući. Par meseci pred smrt je uzeo refinansirajući kredit, oko 5.000 evra, kako bismo napokon završili porodičnu kuću, a on malo ponovio nameštaj. Rata od 150 evra jeste bila velika, ali i on i supruga Milena su radili, trebalo je da otplaćuju nekoliko godina, pa se nekako guralo - priča Dejan.

Iz firme traže opravdanje

I snaja Milena muči svoju dodatnu bitku. Radi kao kasirka u Maksiju, a kako je na bolovanju, iz firme su je opomenuli da kasni sa doznakama.
- Otišla sam da im kažem da je Dom zdravlja u Obrenovcu pod vodom i da zbog toga nisam donela. Rekli su mi: "To će trajati sedam dana, morate doneti doznake" - priča Milena.

Demantuje državu da su poplave u Obrenovcu krenule u petak. Kaže, ima i snimke kako je još 14. maja vadio vodu iz podruma i dvorišta.

- Tog dana su me zvali i iz banke, jer brat nije platio nekoliko rata kredita. Otišao sam i ljubazno pokušao da im objasnim da je mrtav i da sigurno nećemo ostati dužni. Nije ih moja priča nimalo ganula.

Kada je u petak Obrenovac završio pod vodom, bratovljevu porodicu i majku je prebacio u svoj stan. Sa tog prvog sprata su gledali nezapamćen pogrom.
Snaju, decu i majku su spasli helikopteri dan kasnije. On je sa ostatkom familije peške došao do sigurnog. Skupili su se kod rođake Svetlane.

- Već par dana stalno gledam televiziju, nadam se da ću uskoro moći da obiđem i svoj stan i našu kuću, da ćemo se vratiti. Za prvo vreme ćemo svi živeti kod mene, a posle, šta nam Bog i banka odrede. Dovoljno smo nesreće doživeli da se više dobru i ne nadamo - kaže ovaj mladić, profesor geografije.

Decu u školi, uz poznavanje drugih zemalja, uči i da budu pošteni i pomažu jedni drugima. Dobro se dobrim vraća. I dalje veruje u to.