Pesma o planu dve sestre, Save i Drine, da ujedine braću na Balkanu

Da ne bude više rata

Šapnula je Drina Savi
jednu priču o poplavi.

- Riješila sam, Savo, sestro,
da se vrati sve na mjesto.

Izliću se iz korita,
potopiću polja žita.

Puteve ću potopiti
i krovove sve prekriti.

Da podsjetim srca mnoga,
šta je bratstvo,
šta je sloga.

I granice izbrisaću,
da izmirim srpsku braću.

Jer tek onda kad izgubi,
brat će s bratom da se ljubi.

Brat će brata da pomaže,
brat će s bratom da se slaže.

I saznaće srca mnoga
za jednoga oca - Boga.

Da se njemu oni mole
i Hrvata, brata vole.

Da poteku sa usana
molitve za Muslimana.

I da vole braću borce,
Makedonce, Crnogorce.

U molitvi svak' pomene
braću našu, sve Slovene.

Da se brat sa bratom druži,
prijateljsku pomoć pruži.

U nevolji da se sjete
jedan drugom da dolete.

To su, Savo, želje moje,
da se vrati sve na svoje -
Drina reče, pa poteče.

Pričekaj me, Drino, vodo,
poći ću i ja sa tobom.

Potecimo mi zajedno,
neka budu svi k'o jedno.

Nek' nauče da se vole,
Bogu ocu da se mole.

Nek' se sjeti brat svog brata,
da ne bude više rata.