"Evropska unija je politički monstrum"

Marin Le Pen, predsednik Nacionalnog fronta Francuske

 

U Francuskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Austriji i Mađarskoj, stranke evroskeptika i evrofoba mogle bi da dođu na prvo ili drugo mesto po broju glasova na izborima za Evropski parlament, mada ne i da osvoje većinu.

U samoj Nemačkoj, AfD (Alternativa za Nemačku), koja traži odustajanje od evra, mogla bi da osvoji mesta u Evropskom parlamentu, a na jednog poslanika računa i neonacistička stranka NPD. S obzirom na slab privredni oporavak, rast  nezaposlenosti i na građane koji smatraju da ih Evropa više ne štiti, evrofobi sada nude rešenja zasnovana na pronalaženju izgubljenog suvereniteta, pa su pitanja imigracije, evra, globalizacije i slobode kretanja postala kao žrtveni jarac.

Međutim, s jednom političkom grupom malo je verovatno da će ekstremna desnica dobiti na težini u Evropskom parlamentu, pa čak i da ima trećinu poslanika. Ako ekstremna desnica ipak oformi poslaničku grupu, to će joj omogućiti više sredstava koja bi mogla da se kreću od jednog do tri miliona evra u zavisnosti od broja poslanika.

Miting grčke Zlatne zore

 

"Savez stranaka ekstremne desnice je pre brak iz interesa nego iz ljubavi", kaže jedan neimenovani zvaničnik Evropskog parlamenta. Iako imaju neke zajedničke "vrednosti", kao što je odbacivanje multikulturalizma, osuda tradicionalnih stranaka i "elita", postoje brojne ideološke razlike među strankama ekstremne desnice. Tako se ultranacionalisti iz Partije velike Rumunije (PRM), mađarskog Jobika i Slovačke nacionalne stranke (SNS) "srdačno" mrze.

Stranke iz skandinavskih zemalja, kao i britanski evrofobi koji se bore za izlazak zemlje iz Evropske unije, odbijaju da rade sa francuskim Nacionalnim frontom, jer smatraju da ta stranka još ima antisemitskih komponenata. S druge strane, Nacionalni front ne želi da radi ni s Jobikom ni s grčkim neonacistima iz Zlatne zore, kao ni s Britanskom nacionalnom partijom (BNP) zato što ih smatra rasistima.