Ne mogu da prepoznam rođeno dete
- Ne mogu da prepoznam rođeno dete! Ona kod kuće nikada niša nije radila i dobro znam da joj ne pada na pamet da se potrudi oko nečega ako je neko ne natera. Zato sam sada u šoku. Ne libi se nijednog posla na imanju, vredna je, čak je i hleb umesila - kaže Verica i, priznaje, da je strahovala kako će se Marija snaći na imanju.
- Bila sam zgranuta kada mi je rekla gde ide. Zanemela sam i kada sam malo došla sebi, samo sam je pitala da li je svesna gde ide i šta će sve morati da radi. A, da sam je razmazila - jesam.
Ona je meni sve na svetu, samo nju imam. Mnogi mi kažu da previše brinem, da joj previše ugađam. Ali, sve dok budem mogla, sve dok budem živa, činiću sve da joj olakšam život. Znam, preterujem, kao i mnogi roditelji, ali moja Mara mi svakim postupkom, svakom rečju, dokazuje da ne grešim.
Da li ste mirniji jer na nju pazi vaša prijateljica Zorica Brunclik?
- Jao, to je cirkus! Ja sam zamolila Zoricu da pazi na nju, a Kemiš je zamolio Mariju da pazi na Zoricu. Od kada su one tamo, Kemiš i ja poludesmo. Privela sam kraju pesme za album i dogovorila se s njim da mi pomogne da sve završimo dok su njih dve na "Farmi". Ali, od posla nema ništa. Nas dvoje uopšte nismo u stanju da radimo. Još mu nisam ni pesme odnela. Kad ne gledamo "Farmu", pričamo telefonom, komentarišemo...
Najteži dan
|
Priča se da ste zbog "Farme" zaposlavili poslovne obaveze?
- Jesam, otkazala sam gostovanja i odbila mnoge pozive. Dete mi je najvažnije. Ona je na imanje otišla mirna, jer sam preuzela obaveze oko organizacije njenog koncerta u "Beogradskoj areni".
Najvažnije mi je da ona ispoštuje kolege. Pošto će na koncert otići pravo sa imanja moguće je da će joj gosti biti farmeri. To bi zaista bilo fenomenalno. Ko zna, možda svi zajedno urade tamo i neku pesmu.
Kakva je situacija na ljubavnom planu, da li ste zaljubljeni?
- Sama sam poslednje tri godine od kada sam se razvela. Mislim da nisam spremna za novu ljubav. Ušla sam u fazu kada sama odlučujem o svemu, to mi prija i nisam sigurna da bih bila u stanju da činim kompromise, niti da se bilo kome prilagođavam.
Da li se plašite samoće ?
- Ne. Ako mi Bog pošalje nekog dobrog čoveka, neću se protiviti. Samoće se ne bojim, a muškarac mi ne treba da bi, recimo, zakucao ekser. Nikada se nisam libila ni jednog muškog posla, umem da baratam sa čekićem, šrafcigerom... Možda su zato propala moja dva braka, jer bivšim muževima nisam dozvoljavala da budu pravi muškarci.