Uz vašu pomoć lakše podnosimo nedaće

Poštuju svoje dobročinitelje: Ivan i Predrag Tomović

 

U želji da Tomoviće obraduje upravo pred Vaskrs, paket je iz Vizbadena u Nemačkoj, poslala naša čitateljka Nadežda Radović, a iz istog razloga dolare mu je, iz dalekog Sidneja u Australiji, uputila i dokazana dobrotvorka Rajka Tarlać.

- Pokloni i novac su nam stigli u pravo vreme, baš pred Vaskrs kada smo razmišljali kako da, kao i drugi pravoslavci, obeležimo veliki praznik. Iz Nemačke smo dobili mnogo slatkiša, suhomesnatih i drugih proizvoda i lepo smo se počastili, što inače nemamo često priliku. Moja unuka Katarina, koja je, takođe, od rođenja paralizovana, dobila je i lepe jakne - priča Vukomir i dodaje:

- Iako je ne poznajemo i ne znamo ništa o njoj, već smo navikli da od Rajke Tarlać dobijamo pomoć i poklone. Njene donacije često nas "vade iz mrtvih". Obično kupimo najneophodnije namirnice i lekove, platimo struju, a ponekad pretekne i za malo benzina kako bih odvezao Predraga i Ivana na rehabilitaciju u Novopazarsku banju. Veliki je Rajka čovek, divimo joj se što nalazi načina da pomogne bolesnima i siromašnima u Srbiji, daleko od Australije gde živi. Neka je Bog čuva i sreća prati kud god da krene. Daće Bog da poživi stotinu godina, jer ovakvi dobrotvori zaslužuju da žive večno - naglasio je Vukomir, ozarenog lica posle mnogo vremena.

Svaka pomoć zlata vredna: Vukomir Tomović

 

U poslednje četiri decenije Vukomir Tomović preživljava pravi pakao. Dugo je živeo u zabitom selu Pasiji Potok na Rogozni, zimi često odsečenom od sveta. Odatle je, nebrojeno puta sa pokojnom suprugom Zorkom, nepokretne sinove morao da nosi na leđima do 25 kilometara udaljenog Novog Pazara. Uz pomoć čitalaca "Vesti" širom sveta i dobrih ljudi iz cele Srbije, na placu koji mu je poklonila opština, sagradio je kuću na periferiji Novog Pazara.

- Taman kada sam pomislio da će biti lakše, jer su Predrag i Ivan sada blizu lekara i banje, došle su nove nevolje kao što već znate. Ima već tri godine otkako mi je umrla supruga Zorka, prošle godine ostao sam i bez majke Vukosave. Sada sam, bez ikakvih prihoda, brinem o nepokretnim sinovima. Nije lako, ali zahvaljujući pomoći dobrih ljudi, nekako se ide dalje. I, mora se dalje, šta god čoveka u životu da zadesi ne sme da poklekne i odustane od borbe - zaključuje Vukomir.