Preživesmo nevolje samo uz vašu podršku

Reč je o 200 evra, koje mu je poslala Gvozdena Eknjilo iz Ciriha, čije ime i dobročinstva često beležimo na Humanitarnom mostu. Novopristigla pomoć Dejanu i njegovoj bolesnoj majci i više je nego dobrodošla, budući da u poslednje vreme nemaju nikakvih primanja. Žive samo od samilosti naših plemenitih čitalaca iz dijaspore koji im, istina, godinama zdušno pomažu. A novac im je najčešće preko potreban za lekove. U prilog ovoj tvrdnji govori i to što je majka Vesna skoro operisala kataraktu oka.

- Hvala ovim predivnim ljudima iz Nemačke i Švajcarske do Boga! Nema nam života bez naših dobročinitelja! Oni su naša jedina svetlost u turobnom i mračnom životu, u muci i bedi, koje nikako da se otrgnu od nas. Mnoge su nas nevolje snašle i još je tako. Preživeli smo ih samo zahvaljujući ovako dobrim ljudima. Svi ostali su nas se odrekli i okrenuli leđa - dočekala je reportere "Vesti" rečima majka Vesna dodavši:

POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

- Dejan je odnedavno počeo da prima insulin tri puta dnevno. U međuvremenu, morala sam na operaciju katarakte oka i bila sam devet dana u bolnici. Pošto je mnogo vezan za mene, jako se uplašio šta će desiti sa mnom. Mislio je da ga lažem i da je operacija mnogo teža. Od tolikog straha, šećer mu je opet skočio na 16 jedinica. To je prouzrokovalo da mu se pojavi rana na palcu noge, pa je morao da ide u bolnicu svaki dan kako bi mu čistili ranu. Vozile su ga komšije i donosile mu hranu, Bog im pomogao i sreću dao. Od tada je mnogo bolje, ali povećano je primanje insulina. Novac koji smo dobili taman ćemo iskoristiti da se razdužimo za prevoz, hranu u prodavnici i da imamo za lekove - kaže Vesna.

Njena firma Jumko je propala. Radnici su u štrajku. Ne rade, pa nema ni plata. Kasni se i sa isplatom prethodnih zarada, a svaka iznosi oko 130 evra.

- Nema ni naznake od plate. Sve je propalo, a ja čekam socijalni program. Prva sam na listi po godinama starosti i radnom stažu, ali za sada od toga nema ništa - jada se Vesna.

Rastajemo se sa željom da Dejanu bude bolje, a da ona skine konce s oka i da ih zdravlje služi. Ništa drugo i ne žele.

- Dejan je mladost i zdravlje dao za odbranu srpske nejači u Republici Srpskoj kao dobrovoljac. Red je da ga Bog pogleda i podari malo više zdravlja i radosti - ispraća nas Vesna suznih očij

Poštuju volju dobrotvorke Dobročiniteljka Gvozdena Eknjilo je Miloševićima poslala novac isključivo za lekove i oni to poštuju. - Tih 200 evra će biti samo za lekove. Ono što se našlo u kući služi za hranu. Druge troškove nemamo, a ako preostane koji dinar, kupimo malo goriva za agregat kako bismo par sati gledali televiziju. Nemamo struje, ni vode. Najviše poteškoća nam predstavlja svakodnevno donošenje vode sa česme ispred zgrade. Ali, mora se, izdržavamo kako znamo i umemo - ističe Vesna.