"Krug pakla" - svedočenje i opomena

Knjiga je štampana 2012. u Banjaluci, ali je ovih dana, kad se navršava 69 godina od proboja zatočnika (22. aprila 1945) jasenovačkog logora, ponovo dospela u žižu čitalačke javnosti.

U knjizi su nabrojena i dokumentovana jeziva stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, ali je težište na logoru Jasenovac, Kozari, streljanju u Kragujevcu i ustaško-nemačkim zločinima u Sanskom Mostu gde je ubijeno 5.500 nevinih ljudi. (Šušnjar). Na Petoj međunarodnoj konferenciji o Jasenovcu koja je održana u Banjaluci 24. i 25. maja 2011. usvojena je Deklaracija o genocidu Nezavisne države Hrvatske (NDH) nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu.

Deklaracija je odštampana na srpskom i sedam svetskih jezika, a cilj je bio da se na osnovu dokumenata i činjenica svetskoj javnosti prezentuje istina o zloglasnom kompleksu Jasenovac - Donja Gradina.

U knjizi se podseća na brojna zloglasna stratišta, gde su nevini ljudi ubijani na najsvirepiji način, a fotografije i pisma koja su slali osuđenici na smrt izazivaju jezu. Naročito pisma onih koji su stradali u Kragujevcu kad je nemačka soldateska za jednog nemačkog vojnika streljala stotinu Srba, skupljajući ih nasumično, bez ikakvih kriterijuma i krivice.

U knjizi se podseća na stratišta u kojima su ustaški zlikovci umorili na desetine hiljada nevinih ljudi, žena i dece: Korita, Čavaš, Strujići, Jame Kapavice, Ržani Do, Bivoplje Brdo 1 i 2, Prebilovci, Šurmanci, Suhača, Koprivnici, Suvi do, Prolog, Golinjevo, Čelebić, Donji Rujani, zatim brojne jame bezdanke u Lici, Kordunu i Bosni i Hercegovini.

- Na prostoru opštine Bosanska Dubica, koja je najviše stradala u Drugom svetskom ratu 20 godina nije bilo regruta za vojsku, jer su sva srpska i jevrejska muška deca ubijena. To najbolje govori o stravičnim razmerama i nastojanjima ustaša da prostor etnički očiste i pobiju sve što je srpsko, jevrejsko, romsko i antifašističko - citirane su u knjizi reči Milorada Dodika iz razgovora sa ministrom izraelskih spoljnih poslova Avigdorom Libermanom koji je kompleks Jasenovac-Donja Gradina posetio 2011. godine.

Ćutanje - Krajem aprila 1945. ustaše su izvršile poslednji pokolj u Jasenovcu, spalili deo arhive i mirno se povukli, a jedinice NOVJ tek 2. maja 1945. su ušle u Jasenovac. Zatekli su gradinske i jasenovačke poljane prekrivene leševima, a iz masovnih grobnica je tekla krv. Svi objekti logora su ostali, izuzev drvene konstrukcije koja je izgorela. Od tog vremena počinje jasenovačka tišina i brisanje tragova ustaškog genocida - navodi se na strani 90. knjige "Krug pakla".

- Po zverstvima i metodama mučenjima Jasenovac je bio bez premca u porobljenoj Evropi. Na najsvirepiji način ubijeno je više od 700.000 muškaraca, žena i dece Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. U tom zločinu umoreno je i 20.000 dece mlađe od šest godina - navodi se u knjizi "Krug pakla" čiji je krug zatvoren "Olujom" i "Bljeskom" kojim je hrvatska vojska 2. maja 1995. Slavoniju očistila od Srba, a spomen područje Jasenovca izložilo potpunom uništenju.

- Fabrika smrti u Jasenovcu odnosila je živote nevinih ljudi od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine, kad je poslednja grupa od preko 1.000 jasenovačkih logoraša krenula u očajnički proboj ka slobodi, jurišajući na ustaške bunkere, mitraljeska gnezda i bodljikavu žicu. Nažalost, na slobodu je izašlo svega 88 logoraša, dok su druge pokosili ustaški zlikovci - navodi se u knjizi koja je štampana na srpskom i engleskom jeziku.

Broj stradalih u Jasenovcu je različit, već prema tome ko procenjuje i na osnovu čega donosi sud. Te procene kreću se od 80.000 do 700.000 ubijenih. Cifra od 700.000 je mnogo verovatnija, jer se do nje došlo na osnovu nacističkih izveštaja otkrivenih u Americi i hrvatskih službenih evidencija koje su ostale posle sloma zločinačke NDH.
U knjizi "Krug pakla" se govori o nacističkom sistematskom osnivanju logora po celoj Jugoslaviji. Osnivali su ih i Italijani, ali u knjizi se naglašava činjenica da su ustaški logori bili najsvirepiji.

- Instrukcije za organizaciju logora Jasenovac Vjekoslav Maks Luburić dobio je u koncentracionom logoru Dahau, s tim što je on primenio različite metode likvidacije zatočenika. U Dahau je ta likvidacija bila industrijska, a u Jasenovcu su uglavnom radili kama, sekira, gvozdena poluga. Oni koji nisu na taj način likvidirani, umirali su od mučenja, gladi i bolesti. U sadističkom zločinu ustaše su u mnogo čemu prevazišle svoje hitlerovske učitelje i poslodavce. Zakoni civilizovanog čovečanstva za njih nisu važili. Ustaški poredak sudbinu Srba, Jevreja i Roma krojio je na osnovu zakonskih odredbi o "rasnoj pripadnosti" i Zakona o zaštiti arijevske krvi i časti hrvatskog naroda, koji se u suštini nisu razlikovali od rasističkih zakona nemačkog Trećeg rajha - navodi se u knjizi Milana Dašića.

Đurđevdan - Na Đurđevdan 1941. ustaše su uznemirile slavljenike u Kijevu (Sanski Most), gazeći im sveće, izvrćući sofre, psujući i terajući goste, zapalili su kuću Đurđa Domazeta, tukli ga i tražili novac i najzad ga, izmrcvarenog ubili.

- Neobjašnjivo je na kakve su sve okrutne načine ubijani ljudi u Jasenovcu samo zato što su Srbi, Jevreji i Romi. Mi svedoci ovog vremena, nažalost, ne možemo da vratimo vreme i da spasemo žrtve, ne možemo da ublažimo bol porodicama žrtava, ne možemo da ublažimo patnju živim stradalnicima, ali je naš zadatak da pošaljemo u svet istinu o tome šta se dešavalo u Jasenovcu. Od počinilaca zločina u Jasenovcu tražimo da priznaju istinu i da se poklone i odaju počast nevinim žrtvama. Samo na taj način možemo da izvučemo pouku da se ovakav zločin više nikad ne desi na ovim prostorima niti bilo gde u svetu - rekao je Aleksandar Džombić, predsednik Vlade RS na komemorativnom skupu koji je u Donjoj Gradini održan 1.maja 2011. godine, a navodi se u knjizi "Krug pakla" koja je jedan od najjezivijih svedoka tog zločinačkog vremena.

U Donjoj Gradini svake godine 22. aprila služi se opelo i polažu venci na spomen-kosturnicu.

Pakao se desio - Generacije koje dolaze moraju da se upoznaju sa zlom koje preti čoveku. Ako nema pisane reči kako će se o zlu znati. Običan čovek kaže "desilo se ne ponovilo se", ali ono što nije napisano kao da se nije ni desilo. Krug pakla se desio i o njemu treba večno pisati da se ne desi nešto slično. Žrtve iz "Kruga pakla" opominju - rekao je za "Vesti" autor Dašić.