Groblja tesna, država ćuti

Posledice: Izmeren visok nivo zračenja

Nasuprot tome, zvanični podaci Zavoda za javno zdravlje u Vranju (ZZJZ), odnosno takozvana tabela smrti od malignih neoplazmi, potvrđuju nalaze Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja da broj obolelih od malignih bolesti, ne samo da više ne raste, nego se polako smanjuje. Pa je tako 2010. zabeleženo svega 311 slučajeva, za razliku od 2006, kada je bilo 530.

Načelnik Centra za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja pri Institutu za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović" prim. dr Radomir Kovačević ne veruje mnogo zvaničnim statistikama i kaže da je bombardovanje juga Srbije osiromašenim uranijumom direktno povezano sa brojem obolelih od malignih bolesti.

- Četiri studije koje smo uradili od 2001. do 2003. pokazuju postojanje uranijuma u flori, fauni i u ljudima. Uranijum nije fiziološki sastojak organizma i uvek ga treba tretirati kao posledicu kontaminacije - kaže ovaj stručnjak.

Od ministarstva ni izveštaj

Lokalna vlast u Vranju je 2009. formirala radnu grupu za utvrđivanje stvarnog stanja i tim povodom od Ministarstva zdravlja je zatražen izveštaj o uticaju osiromašenog uranijuma na stanovništvo, a od ostalih nadležnih institucija praćenje nivoa zračenja u vodi, vazduhu i hrani, te broja obolelih od kancera.
- Nikakav izveštaj nismo dobili od Ministarstva zdravlja, a koliko znam nadležne institucije mere nivo zračenja - dodaje Mladenović.

Prema njegovim rečima, prvu grupa ispitanika činilo je 25 oficira Vojske Jugoslavije, kod kojih su ustanovljene genetske anomalije.

- Taj rad je prihvatila Skupština Ujedinjenih nacija zbog veoma pažljive interpretacije. Oni su naveli da u svetu postoje oblasti gde je zabeležen prirodan fon zračenja od preko 700 milisiverta na sat. Druga grupa je bilo stanovništvo s juga Srbije iz oblasti koje su gađane, a treća u Štrpcima na Kosovu i njihovi rezultati su najgori - dodaje doktor Kovačević.

Tada su napravljene i procene o tome šta će se dešavati u budućnosti, odnosno koliki će biti rizik od zračenja po stanovništvo.

Prognoza je bila da će se godišnje u Srbiji broj obolelih povećavati za 1,9, a stopa smrtnosti za 2,3 odsto. Kovačević ističe da se kasnije pokazalo, sudeći prema "Batutovim" podacima, da je realna situacija gora od predviđene.

- Tada smo proračunali da će se za pet do deset godina drastično povećavati broj malignih bolesti krvi i krvnih organa, limfnog tkiva i polnih žlezda, a za deset do dvadeset godina broj solidnih tumora. Posle 14 godina, statistika pokazuje da je u Srbiji, u odnosu na 1999, broj solidnih tumora povećan za 74 odsto, a broj sistemskih bolesti za 39 odsto. Najviše zabrinjava veliki porast broja obolele dece - upozorava dr Kovačević.

Vranje zrači više od Vinče

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja pre godinu i po, kada se desila Fukušima, prestala je da prati stanje.
- Doveli su neku slovenačku firmu da im instalira softver i bojim se da nastoje da prikažu da se ovde radi o prirodnoj radioaktivnosti. To licemerje moramo da raskrinkamo - upozorava dr Radomir Kovačević.
Prema poslednjem poznatom merenju, sa 136 nanosiverta na sat Vranje je bio grad sa najjačim zračenjem u Srbiji. U tom trenutku u Vinči, gde se nalazi Institut za nuklearne nauke, zabeleženo je 133 nSv/h.
.

Svojevremeno dramatične prognoze onkoepidemiologa prof. dr Miodraga Đorđevića o posledicama NATO bombardovanja na zdravlje stanovništva ne samo da se obistinjuju nego je stvarnost još više zabrinjavajuća. Pre 13 godina, profesor Đorđević je procenio da će stopa obolevanja od malignih bolesti porasti za 15 odsto, a ona je već sada dostigla 17 procenata.

Potrebno je od 10 do 20 godina da bi radioaktivnost, u kombinaciji sa drugim faktorima rizika, izazvala takozvane solidne tumore, koji su najčešći, i zato se njihova eksplozija, prema proračunu predsednika Društva Srbije za borbu protiv raka dr Slobodana Čikarića, očekuje upravo ove godine.

I pored ovih alarmantnih podataka, građani juga Srbije ni posle 15 godina od zvaničnih institucija ne dobijaju informacije o tome u kojoj meri je broj otkrivenih maligniteta povezan sa NATO bombardovanjem i projektilima sa osiromašenim uranijumom, ispaljenih na četiri lokacije po obodu Pčinjskog kraja.

Umiru i lekari

Sumorna priča iz Pčinjskog okruga podsetila je i na gađanje kragujevačke "Zastave". "Vesti" su nedavno objavile seriju tekstova pozivajući se na doktorski rad Miljane Stojanović-Milosavljević u kojem se dokazuje prisustvo otrovnog piralena u Lepenici i nizvodno u Moravi nakon bombardovanja 'Zastave". Njena istraživanja su ignorisana, a dr Miljana je, nažalost, i sama preminula od kancera.

Po sredi je politika nezameranja sa NATO alijansom: Slobodan Čikarić

Dr Slobodan Čikarić: Nije zločin, nego genocid

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka Slobodan Čikarić kaže da srpske institucije porast ne povezuju sa 15 tona osiromašenog uranijuma koji je ispaljen 1999. godine, ne računajući tu Kosovo i Metohiju gde je završila najveća količina projektila sa U238.

Profesor primećuje da je tu reč i o politici nezameranja NATO-om.

- Ako prihvatite činjenice o posledicama bombardovanja, onda automatski optužujete zapadnu vojnu alijansu ne za običan ratni zločin već za genocid, a politika se vodi tako da ne iritirate nekog od koga očekujete neke usluge - primećuje profesor Čikarić.

Kao primer neujednačenih kriterijuma, on navodi slučaj sa povećanim nivoom aflatoksina u mleku kada je ministar poljoprivrede bio prinuđen da podnese ostavku.

- Kada povećate dozvoljeni nivo aflatoksina sa 0,05 na 0,5 mikrograma, vi zapravo povećavate rizik za kancer jetre. Tako će na milijardu ljudi biti 50 do 60 novoobolelih od ovog tumora, što je izuzetno mali procenat. Na drugoj strani, i najmanja količina jonizujućeg zračenja može da izazove maligni tumor.

Profesor Čikarić smatra da država treba da zahteva od NATO-a da pokupi ono što nam je izručio pre 15 godina i preuzme lečenje obolelih od malignih bolesti, plati oštetu porodicama preminulih, nabavi skupe i prezicne aparate za merenje radioaktivnosti u vodi, hrani i vazduhu. Međutim, NATO ne može da ukloni radioaktivnu prašinu koja se nataložila u vodi i u zemljištu širom Balkana.

J. Arsenović