Kad Junajted pruži ruku Liverpulu: Ujedinila ih godišnjica Hilsboroa

Simbolika na Enfild Roudu: Broj "96" napravljen od šalova svih klubova

Dalgliš pisao svim klubovima
U utorak je na centru igrališta stajao veliki broj "96" napravljen od šalova, koje su donirali navijači, pošto je legendarni Keni Dalgliš, danas direktor kluba, a u vreme tragedije menadžer ekipe (prisutvovao svim sahranama te 1989. godine!), poslao pisma na adrese svih klubova, ukupno 92, članova FA Engleske, kao i nacionalnih timova Engleske, Severne Irske, Škotske i Velsa i od svih tražio podršku.

Utakmice Premijer lige odigrane prošlog vikenda protekle su u znaku sećanja na žrtve sa Hilsboroa, a u utorak 15. aprila, tačno na godišnjicu jedne od najvećih nesreća na fudbalskim terenima, širom Ostrva obeleženo je 25 godina od te tragedije u kojoj je 96 navijača Liverpula izgubilo živote, a još 766 ljudi je bilo povređeno.

U Liverpulu je, pored toga što je godišnjica obeležena pre početka subotnjeg meča sa Mančester Sitijem (3:2), i u utorak su uz mnogo emocija širom "Mersisajda" evocirane uspomene na izgubljene živote. Tako su se u 15.07 po lokalnom vremenu oglasila zvona na Anglikanskoj katedrali, kao i na gradskoj kući. Zvono je udaralo simbolično 96 puta. Tačno u to vreme pre 25 godina, zaustavljena je utakmica između Liverpula i Notingem Foresta, u polufinalu FA kupa Engleske.

Dan tragedije na stadionu u Šefildu se često naziva i "Danom kada je cela Engleska plakala", a koliko je čitav taj događaj potresao ljude na Ostrvu i sa kolikim poštovanjem svi obeležavaju ovaj dan najbolje pokazuje i fotografija koju je na zvaničnom profilu na Fejsbuku postavio najveći rival "crvenih", Mančester Junajted.

Poštovanje: Mančester Junajted je pružio ruku velikom rivalu

Misa na Enfildu
Na stadionu Enfild održana je godišnja misa kojoj je prisutvovalo 24.000 ljudi, među kojima su bili svi prvotimci Liverpula, na čelu sa kapitenom Stivenom Džerardom, dok su menadžer Brendan Rodžers i njegov kolega iz komšijskog Evertona, Roberto Martinez, održali govore.

Na slici se nalazi ilustracija kapitena Liverpula i Mančester Junajteda kako se rukuju, a ispod njihovog rukovanja napisano je "Poštovanje", dok ispod ide prateći tekst u kome piše:

"U znak sećanja na žrtve i podrške njihovim porodicama u želji za pravdom, od uprave, igrača, osoblja i navijača Mančester Junajteda."

Sve prvenstvene i kup utakmice u Engleskoj prošlog vikenda počele su sa sedam minuta zakašnjenja u znak sećanja na tragediju u Šefildu.

Događaj od pre 25 godina doveo je do toga da se sa stadiona u Engleskoj skinu gvozdene ograde kojima su navijači sprečavani da ulaze na teren. Svi stadioni morali su da budu pokriveni stolicama, tako da su tribine za stajanje otišle u istoriju.

Crna statistika
U tragediji na stadionu Hilsboro život je izgubilo 96 osoba, 89 muških i sedam ženskih.
Najmlađa osoba imala je deset, a najstarija 67 godina.
Statistički gledano čak 38 osoba bile su starosti između 10 i 19 godina, 40 je imalo između 20 i 29, 12 između 30 i 39, tri između 40-49, jedna između 50-59 i dve osoba starosti od 60 do 67 godina.

Posle Hilsobroa nije bilo većih tragedija na britanskim stadionima, a navijači i dalje traže da se konačno utvrdi odgovornost za smrt 96 ljudi.

Podsetimo da nikada niko nije otišao u zatvor, niti bio osuđen zbog svega što se dogodilo tog 15. aprila 1989. godine na Hilsborou, a da najveću odgovornost snose organizatori utakmice i policija. Oni su pustili na tribinu koja je već bila popunjena još pet hiljada navijača koji su u stampedu potisnuli i pregazili one koji su već bili na tribini i koji su usled toga bili pribijeni uz ogradu koja ih je bukvalno gušila i lomila.

Nedavno je povodom ovoga pokrenuta nova istraga kako bi se konačno utvrdili krivci za jednu od najvećih fudbalskih tragedija. Očekuje se da uskoro budu "otpečaćeni" i dokumenti Vlade koji se tiču ovog slučaja.

Najmlađa žrtva Džerardov rođak
Džon Pol Džilhuli imao je deset godina i najmlađa je žrtva ove fudbalske nesreće. Reč je o nećaku Stivena Džerarda zbog kojeg kapiten "redsa" nikada nije napuštao Enfilad, a imao je priliku da igra u najboljim i najbogatijim klubovima Evrope.
"Da sam otišao, pljunuo bih na grob svog nećaka", objasnio je Džerard razloge zbog kojih je ostao veran Liverpulu.