Što manje mesa jedemo, planeta je čistija
Da bi se dobio kotlet od mesa, težak 225 grama, meso je neophodno samleti, posoliti, zabiberiti, dodati nešto sečenog luka, što izbacuje u atmosferu isto toliko gasova koji stvaraju efekat staklene bašte koliko i vožnja kolima 16 kilometara.
Poljoprivreda ugrožava čovekovu sredinu ništa manje od energetike i transporta, upozoravju eksperti Ujedinjenih nacija. U stočarstvu ima nekoliko činilaca koji škode klimi. Životinje jedu ogromne količine biljki, koje bi potencijalno mogle da apsorbuju ugljen dioksid. Pored toga, tu je i metan, koji se emituje kao rezultat životne aktivnosti kopitara.
Ukusno jelo skupo košta, a u cenu spada i stanje životne sredine... Na Novom Zelandu stočarstvo je glavni izvor emisija gasova u atmosferu, koji vode efektu staklene bašte, navode ruski mediji.
Što je veće populacija, više se proizvode hamburgeri. Zato ljudi koji smanjuju količinu mesa u svom jelovniku, doprinose očuvanju životne sredine. Ljudi, u principu, jedu više mesa nego što je potrebno ljudskom organizmu.
Izbalansirana ishrana sa manjom količinom mesa automatski bi vodila manjem utrošku energije i emisijama gasova. Moguće je izbeći potpuno odustajanje od mesa, ali je u organizaciji poljoprivredne proizvodnje neophodno uzimati u obzir negativni uticaj na klimu i truditi se da se on maksimalno smanji.
Prema mogućnostima, neophodna su pošumljavanja i bolje korišćenje parcela.
Prema negativnom uticaju na čovekovu sredinu, poljoprivreda zauzima tek treće mesto, posle energetike i transporta, zaključuju eksperti.