Orahovac: Život u rezervatu

"Van te zamišljene srpske teritorije život za nas ne postoji", kaže za Srnu predsednik Privremenog organa srpske opštine Orahovac Golub Kujundžić.

On navodi da je od 5.000 Srba, koliko ih je ovde živjelo pre dolaska "mirovnjaka", ostalo 800, a oni su izloženi napadima i otimanju imovine. Broj Srba u ovom mestu, poznatom po manastiru Svetih Kozme i Damjana i 12 crkvi u obližnoj Velikoj Hoči, iz dana u dan opada.

I škole i obdanište, i Dom zdravlja... Ali, za koga? U Gornjoj Mahali rade dve škole - osnovna i srednja, i jedna predškolska ustanova. Tu je i Dom zdravlja, čiji se rad finansira iz oba budžeta - kosovskog i srpskog.

U Gornjoj Mahali Srbi su okruženi albanskim stanovništvom i prodaju imanja po bagatelnim cenama, svesni da će ionako morati da odu, pošto uzurpatori njihove imovine i napadači ne odgovaraju pred zakonom.

Golub Kujundžić napominje da, uz lošu bezbednost, najveće probleme predstavljaju nezaposlenost, nemogućnost kretanja i besperspektivnost mladih. U orahovačkoj Gornjoj Mahali, od 350 stanovnika srpske nacionalnosti, 160 čine mladi i deca.

Orahovačke Srbe posebno zabrinjava učestalost incidenata koji se ponavljaju svakog proleća. Nedavno su albanske komšije ispisale grafite: "Smrt Srbima!" i "Mrtav Srbin - najbolji Srbin!".

"To je jasna poruka koliko je Albancima zaista stalo do suživota", kaže Kujundžić.

U poslednje tri godine sklopljeno je svega 16 brakova, a od tog broja deset brakova sklopili su Srbi sa Albankama, dovedenim iz Albanije. Kujundžić procenjuje da će u narednim godinama Orahovac ostati bez pravoslavaca i Srba.

Slaviša Kolašinac objašnjava da situaciju najviše destabilizuje nepoštovanje zakona o zaštiti lokaliteta Velika Hoča.

"Zakonom je zabranjena gradnja objekata većih od sto metara kvadratnih. Pre početka takve gradnje potrebno je pribaviti saglasnost - dozvolu koju daje Savetodavno telo, koje čine predstavnici opštine i Srpske pravoslavne crkve. Ali, to za sada niko ne poštuje pa divlja gradnja uzima maha upravo na potezu dugom oko pet kilometara od Gornje Mahale do Velike Hoče", kaže Kolašinac.

Na tom području je od nekih 80 hektara zasada vinove loze u vlasništvu Srba ostalo je svega 20 hektara. U vlasništvu domaćinstava koja žive u Gornjoj Mahali od 20 hektara ostalo je još osam.

"Ljudi ne vide izlaz. Nisu spremni da posle 15 godina života u potpunoj neizvesnosti i dalje trpe i strahuju za goli život", navodi Kolašinac.